Филателиста

|

“Ca Vr gr er PT?

i 1. - | Јорку. Тесла је намеравао да са овом станицом врши пренос вести, музике, зисама и слика широм света. Желео је да реши и

проблем бежичног преноса снаге. Финанси-

ске тешкоће онемогућиле су му да своје прандиозне замисли: и оствари; и 1905 г. напушта изградњу радиостанице. Принуђен је био да ради на мањим стварима и да остатак живота проведе у борби за сретства за живот.

Тесла је схватио значај науке за напредак човечанства, и том циљу посветио је цео свој живот. За њега је било споредно хоће ли имати какве личне користи од тога. Довољна награда било му је уживање у стваралачком раду. Еегова незаинтересованост за новац била је толика, да је поцепао уговор, који би му кроз низ година доносио опромне суме новца; када му је претстављено да тај уговор угрожава примену његовог полифазног система. Био је неуморан радник, јаке воље, не мислећи на опасности којима се у току рада излагао. Одржавао је везе са родним крајем и помагао наше исељенике., За време 1 Светског рата оштро је

устао против свих покушаја поробљавања и

разједињавања наших народа. Пред крај жи-

„вота изразио је своју веру у нови бољи свет

„у коме неће бити експлоатације слабог од стране јаког, доброг од стране злог; где неће бити понижавања сиромашног од стране „силовитог и богатог; где ће дела ума, науке и уметности служити целини за олакшавање и улепшавање живота, а не појединцима за стицање богатства“.

Седам стотина патената и низ непатентираних проналазака плод су Теслиног стваралачког генија. У доба када је објавио свој полифазни систем, примена електротехнике била је тек у зачетку. Својим ванредним проналаском Тесла је омогућио пренос електричне енергије и коришћење водених снага у ту сврху. Тиме су постављени темељи наглом развоју индустрије и производних снага широм света. Електрична, енергија суверено је завладала светом. Живот човеков постао је лакши, јер је добио у руке нову

"снагу. Својим планом радиотехнике Тесла

је отворио широм-врата у један дотле неслућени свет. На основима, које је он поставио, израстао је огроман систем бежичног преноса вести, музике, слика и управљања на даљину. Шта овај систем значи данас и

каква је његова улога у развитку друштва није ни потребно говорити. У оно доба Тесела је морао водити велику борбу за остварење својих идеја, јер је његов геније био далеко испред овог времена. Теслина незаинтересованост за материјално искоришпавање проналазака довела је до тога, да је низ људи покушавао са више или мање успеха да присвоји поједине његове проналаске. Међутим, многе неправде учињене Тесли губе се временом пред непобитним чињеницама. Његови епохални проналасци с правом га постављају међу онај мали број људи који су осветлили пут за читаво столеће унапред и без којих би човечанство у борби за опстанак нестало са земље.

Југословенски народи могу бити поносни на дело свог великог сина Николе; Тесле и његов допринос човечанству.

Поводом ове десетогодишњице- приређиване су комеморације по целој нашој земљи: држана су предавања, писани су чланци о животу и раду овог нашег великана, о његовим великим успесима; обнављане су успомене из његовог живота; штампане су књиге п брошуре о њему и његовим радовима, а Главна дирекција пошта издала је две поштанске марке са ликом слављеника, које је пустила у течај 7 јануара, на дан прославе ове десетогодишњице. Ово је друга серија марака са ликом Николе Тесле. Прва, опет од две марке, била је издата 28 маја 1936, о: његовој 80-годишњици. То су у Југославији биле прве марке издате са ликом некога, који није припадао владарској породици. И то је био знак великог признања седом научнику! — Ове садање марке по лепоти су далеко надмашиле оне прве. Ове су сада израђене према скулптури нашег 50 ликог уметника Ивана Мештровића. Цртеж текста на маркама израдио је Петар Дабовић; бакрорез марке од 30 динара Танасије Крњајић а оне од 15 динара Раде Стојановић. И Генерална дирекција избором слике и наши уметници — гравери трудили су се да даду радове, који ће одговарати значају · великог светског научника. Ове марке, које престављају великог мислиоца, биће украс“ наших збирака. i

Инж. Ал. Ј. Петровић