Филателиста

| ; CM) VOJO

Наши уметници графичари Сретен Грујић Е

Сретен Грујић се родио 15. XI. 1909 y Београду, у Палилули. Син сиромашне радничке породице, која се борила за голи живот, није ни осетио радости свог детињства. Оца, који је био радник надничар, није ни упамтио. Малом Сретену није било ни пуне четири године, када му је отац отишао у Балкански рат, и отуда се више није вратио. Мајка је издржавала породицу, као кућна помоћница по разним београдским кућама и перући туђе рубље. У таквој немаштини, где се сваког дана борило за голу кору хлеба, није могла бити никаквог обиља, нити каквих дечијих радости.

Сам Београд, који је пре ових ратова још био мања балканска варош, а поготову Палилула, која, са својим малим кућицама од

набоја, настањеним махом београдском си-

ротињом, јадна и чемерна, са блатом и, понегде, са турском калдрмом, нису пружали својим становницима ни најнужније у-

лобности. Палилула, стара махала, у којој су занатлије радили у својим дућанчићима од зоре до мрака, где су шегрти радили по 16 часова дневно, где је једина разонода била, кад падне мрак, да домаћице, уморне од дневних послова и брига, изнесу столичице пред кућу и са сусеткама воде разговоре, а домаћини оду у најближу кафану да претресају дневне догађаје и пазаре.

Ето у таквој средини Грујић је провео своје најраније детињство. Али, н од најранијег детињства код њега се показивао смисао за цртање. И у таквој средини он ie почео да развија свој таленат. Можда је баш и та махала допринела, да је свој жи-

вот посветио цртању. Већ је у гимназији доносио свом наставнику цртања пртеже, који су приказивали његову најближу околину, оне мале искривљене палилулске кућице са плотовима, преко којих се пребацује дивља лоза или се иза њих види вењак под расцветаним багремовима и јоргованима. Велике перспективе, велики планови развијали су се пред Грујићем у његовом даљем животу: Грујић је био један од најталентованијих цртача, коме су сви, од професора до другова у школи и комшија, прет сказивали најлепшу будућност. Али живот има и своју другу, окрутну страну. Сиромаштво и немаштина, два најважнија фактора за то време његовог развитка, највише га коче. После завршена 4 разреда гимна-

· зије уписује се у академију, али непомог-

нут ниоткуда, мора да се упосли у тадањем Војногеографском институту као цртач, са непуних 16 година старости. За младића у тим годинама, жељног живота, а од природе живахног и дружевног, у тим годинама учити и радити било је веома тешко. И наравно, он брзо напушта сликарску академију и ради на мапама и географским картама, а и сам код куће за себе, без икакве контроле и поуке.

Поред свега свога рада Грујић се бави и спортом. Као спортиста одлази и у иностранство: у Аустрију, Румунију, Бугарску и Грчку. У Бечу, Букурешту, Атини и Софији искоришћује прилику, посећује сталне галерије слика и музеје. Са тих својих путовања доноси пуне блокове скица и цртежа, а и веселих сцена, којима може да обилује само пуста младост у колективном путовању.

Године 1931 Грујић прелази из Војно-географског института у бившу Државну маркарницу, и од тада ради на нашим маркама. Од тада готово и не постоје други цртачи марака сем њега. Ево његових радова на маркама:

1933: за покрајински соколски слет у Љубљани.

1935: за редовну серију марака („мали Петар“). |

1936: за прославу 60-годишњице Српског Црвеног крста, а у заједници са Е. Огњановом, марке у корист Југословенске лиге за заштиту деце. |

1987: пригодне марке „Мала Антанта“ (са Е. Огњановом), „Зефиб“ марке и блок за филателистичку изложбу у Београду (са E: Огњановом) и марке за Балкански споразум; 66