Филателиста

1938: за 1 међународну аеро-изложбу у Београду, у корист болнице у Демир-капији и за 1Х балканске игре у Београду;

1939: у корист Дома ПТТ службеника и Југосл. лиге за заштиту деце, за прославу 550-годишњице Косовске битке и за споменик Незнаном јунаку на Авали;

1939/40: редовно издање марака „велики Петар“;

1940: за прославу 500-годишњице проналаска штампе;

1941: у корист Звезе бојевников и за другу серију редовних марака за ваздушну пошту; серију марака и блок у корист избеглица и за обнову Смедерева;

1943: у корист ратних инвалида и у спомен 100-годишњице српске поште;

1946: за стогодишњицу рођења Светозара Марковића; .

1947: редовну серију за авионску пошту;

1948: спомен марке за Дунавску конференцију, авионску марку за прославу Кошира, за Балканске средње-европске игре у атлетици, а у друштву са Т. Крњајићем и Б. Коцмутом, пригодно издање за прославу петогодишњице одлуке Анвоја о оснивању ДФЈ („грбови“);

1949: за прославу петогодишњице HP Македоније, 75-годишњица Светског пошт. савеза и стогодишњице железница у Југославији; 1950: марку од 3 д. из серије издате поводом изградње ауто-пута и марку издату за дечију недељу.

Из овог прегледа види се да је Грујић кроз пуних 17 година скоро непрекидно радио на нашим маркама. Ако се узме да наших заједничких издања има око 600 ко-

мада, онда је Грујић израдио сваку пету марку тј. око 120 цртежа. (

Поред тога што је он дао своје цртеже за наведене марке, Грујић је још многе наше марке графички прерадио према сликама и цртежима наших познатих и чувених уметника. ~

Поред поштанских Грујић је цртао и таксене марке, које је штампала Државна маркарница. ;

Грујић и данас ради на свом усавршавању; сада учи сликарство код Младена Јосића. Окупација је затекла Грујића у Државној маркарници, али, као што видимо, за време окупације дао је свега три цртежа: у корист несрећних избеглица, који су испред слугу фашизма морали да напусте своје домове, за обнову Смедерева, настрадалог од експлозије и у корист ратних инвалида.

Грујић, увек напредан и борбен у редовима радничке класе, диван друг ч код свих, са којима долази у додир, веома омиљен, давао је помоћ за народну ослободилачку борбу за све време окупације и у Маркарници ради жигове и штамбиље за космајски партизански одред.

После ослобођења, кад је Државна маркарница ликвидирала и кад ју је преузео Завод за израду новчаница, Маркарница је радила под управом Грујића, а пресељењем Маркарнице у новосаграђене зграде Завода, Грујић је прешао у Завод за израду новчаница за шефа графичког ·одељења, Доцније га Министарство ПТТ преузима у своју. службу за саветника' за израду поштанских марака; али Грујић није могао дуго да буде „чиновник“, захвалио се на ту службу и прешао у штампарију „Југославија“. Sa specijalne filatelističke izložbe u Sarbrikenu

(Povodom originalne filatelističke izložbe, prve te vrste, održane u Sarbrikenu u

proleće 195» pod

Prva međunarodna izložba, posvećena isključivo konstruktivnoj filateliji, održana je u Sarbrikenu od 99. III. do 8. IV. 1952.. Ovu izložbu, koja je ušla u istoriju filatelije pod poetičnim imenom IMOSA, organizovao je PFilatelistički savez Sarske oblasti.

IMOSA je potpuno zaslužila naziv međunarodne izložbe, jer su tu bile sakupljene zbirke sa svih fačaka zemljine kugle: iz Belgije, Holandije, nordijskih zemalja, Južne Afrike, Australije, Brazilije itd. Naročito je značajno učešće Francuske i Nemačke. Prancuska i Sarska poštanska uprava moslale su i filatelistička i istorijska dokumentta.

imenom „IMOSA“)

Pilatelistički svet je očekivao sa radoznalošću, mada uz izvestan skepticizam, ovu prvu međunarodnu izložbu konstruktivne filatelije. Bilo je pitanje, hoće li se ovaj novi oblik filatelije nametnuti bu-

blici i zadobiti pristalice, ili će ova prva

manifestacija značiti neuspeh, koji će ovaj novi oblik sabiranja baciti u zaborav. Trebalo je dotadanje iskustvo staviti na probu. Recimo odmah da je dokazana njegova vrednost!

Ali šta je to upravo Rkonstruktivna fiTatelija, koja se naziva i tematskom? Svima je poznato šta je klasično sabiranje maraka: marke, strogo odvojene po zemljama, poređane po hronološkom redu svo--