Филателиста

O eo | ————

codura, za koju nisu bili krivi ni izdavači ni pretpl:tnik i u kojoj se nisu stekli preduslovi za porliranje tj. za naplatu Кагпе zbog nedopoljnog jrankhiranja. (sim ioga, ukazao sam na Činjenicu, da svi respoektivni zakonski ртоpisi nigde ne spominju iporto marke, voć go voro samo o poštanskim markama za novino. Na osnovi takvog stanja stvari došao sam do zakliučka da su novinshe marke iz 1866 godine }ranko marhe. :

Inž. Milor u svom osvrtu pod naslovom »The rst newspaper stamps ol Sorbia« rezoluje ovako: „Novak zaključuje, da bi ie marko trobalo! nazvati običnim novinskim markama (newspapor due -stamps). Međutim, postoji još jedna okolnost, na isli način upotrebljavane su ı prve novinske taksene marke (newspaper fax stamps) u 'Bustriji i u nekim starotalijanskim državama. U tim slučajevima ubirale su pošte taksu za strane novine frankirajući primerke, koji su dolazili iz ino= «iransiva 5 novinskim taksenim markama i naplaćivale tu taksu od adresata. Prihod, koji je ubran tim novinskim ftaksenim markama od pošta, nije išao u korist poštanske uprave, već ministartsva linansija. \Đisci, koji su obradili srpske marke, nisu naveli u čiju korist je ubirana laksa na strane novine, da li za poštansku ili za linansisku upravu. Ta distinkcija mogla bi eventualno odlučiti, da li treba {e srpshe marhe smairati Za nobinskhe porlo marke ili za novinske tahsene marhe, ali ni u kom slučaju one nisu poštanske jranho marke (postaše stamps)«.

Ja sam бјапак ц »Вегпег Влејтпагкеп 2021фипр« шрјампот napisao 7а[0, da se povede stručne diskusija i da зе јаме inostrani poznaмаост. Пгасо пи je, što je kao prvi roagirao inž. Miler, ali ipak ostajem u celosti kod stanovišta, koje sam izneo u miom članku. Držin.da se inž. Miler prenaglio svojom apodiktičnom tvrdnjom da novinske marke iz 1866 g. ni u kom slučaju nisu Iranko marke (postage stamps). Iz Milerovog i mog izlaganja, koje obuhvata rezultate istraživanja čitavog niza pisaca s Derokom i Ostojićem na čelu, jasno proizlazi, da te marke nisu obične porto marke (postago due stamps). li one nisu ni novinske porto marke (noew= paper duc stamps), kako to postavlja alternativno (а. Miler. 'Na to nas upućuje Činjčnica, da je svaki pretplatnik stranih novina morao unapred položiti na poigraničnoj pošti

depozit, da se iz njega za svaki primerak

Dr Slaoho Ensminger

redovno naplaćuje pristojba za doslavu od granice do odredišta. Mini nije poznat sluČaj, da bi se pošta bilo gde na svetu unapred osigurala za plaćanje koznene ipristojbe iraženjem depozita. Držim, da je mišljenje da su te marke novinske porto marke moglo nastati samo zbog toga, što ljudi nisu tačno analizirali naročiti način upotrebe.

Najmanje osnova ima Milerova pretpostavka o novinskim taksenim markama. Istina je, da je u RMustriji i nekim drugim državama u svoje vreme ubiran poseban prirez (Pulwandstouer) na preiplatu novina i časopisa, кој је штап nalepljivanjem novinskih tak senih maraka ili taksenih maraka ili žigosanjom posebnim žigovima. I pošto je lo bio prirez, a nc poštanska pristojba, išao je u korist finansiskog oerara, a пе poštanske uprave. Da je i u Srbiji bio na snazi takav prirez, bilo bi svakako govora o njemu U zakonima i propisima iz onog vremena. Naročito bi zakon od 25. 1. (5. Ш) 1866 о геогganizaciji poštanske služb» regulisao način ubiranja i obračuna prireza između mpoštan= «ке i lnansiske uprave. Pi i službeno saopžštenje od 26. IV (7. VJ) 1866 sadržavalo bi upute za poštansko osoblje i publiku. Praklično bi to značilo da je srpska pošta u ono vreme otpremala besplalno i inostrane novince. Konačno bi o tome pisali naši istraživači, a naročito E. Deroko, inž. А. Potro= vić i S. Ostojić, koji su opisivali i istoriski razvitak poštanske službe u Srbiji. Međutim, o svemu lome nema nigde ni traga!

Ja sam u smislu gore iznesenih činjenica uputio odgovor (G. inz. Mileru preko »Berner Bricimarkon Zoitung«-a. U tom odgovoru upozorio sam i na nelogičnost u grupisanju između novinskih maraka 1806 g. i onih iz 1867/68 go. Znamo da je način upotrebe i jednih i drugih bio posve isti. Pa ipak o kareaktoru stanovišta: Miler im nikako ne priznaje Котакфег Jranko maraka. Cumštajnov katalog ih trpa među novinske porto marke, Iverov i Skotov katalog među porto marke itd. Kod novinskih maraka izdanja 1867/68 niko ne pravi pitanje i svi ih priznaju iIranko markama za novinc. Moguće, samo zato, jer imaju posve isli crtež kao i franko vrednosti od 10, 20 i 40 para! S mojim odgovorom upoznajem i Čitaoco »Filateliste« u želji da me ispravc ili nadopune, ako sam u агоштепфа= ciji bilo koji momenat krivo prikazao ili pro pustio koju bitnu okolnost.

Poteeha, орфевљаонбо роте (е спабвббној poolitice naših watakta

Ако ртед sobom imamo pregled svih izdanja maraka naše poštanske uprave, počev od provizornih prehisaka okupacionih izdanja do današnjih komemoralivnih mavaka, videćemo da u omisionoj politica naših maraka nije bilo nekog planskog redosleda, već su marko izdavanc čisto stihiski prema tome, kako sc

javio koji dogadaj, za koji je tada poštanska uprava vezala izdavanje pojedine emisije maraka. Ovakav način odabiranja toma za naše, bilo rćdovne ili komemorativne emisije maraka, ne odgovara savremenim gledištima na ulogu i značaj poštanskih maraka u svotu, U ovom pogledu nije u pitanju samo filate-

94