Филателиста

г) маслинаста

4) ситнији текст заглавља

5) величина слике 72% 592 мм

6) текст испод слике у антиква

7) сигнатура „КОТО РОТАТК“ испод левог доњег угла слике каткад недостаје

8) Због ширине слике има се често осећај да је дубина слике већа. -

У издање (бр. 34) Југословенска тискара у ЈЉубљани 1) бакротисак 2) добра и јасна штампа 3)-боје: а) прно-сива

6) тамно-зелена в) тамно-смеђа г) нлава 4) крупнији текст заглавља 5) величина слике 70X60 MM. 6) текст испод слике у гротеску 7) сигнатуре има редовно 8) Клише је смањен, па је слика приближна. Ика нешто измењена или чак толико приближна позадини да се изглед слике сасвим мења. Најкарактеристичнији је случај са сликом Голупца, где су хриди (код УМ издања)

DRBGAN NOVAK

приближне толико, да се може говорити чак о сасвим другом снимку. Код већине слика ипак је то неосетно или једва осетно изведено. Подаци којима располажемо, су из предратног „Филателисте“; то су у ствари две анонсе.

У „Филателисти“ бр. 3 из 1938 године налази се први податак под насловом „Дописне карте са сликама“. Он је и рађен према подацима Министарства Пллт. У њему је, поред онога што смо већ навели код дописнице бр. 33, наведено још да је свака слика штампана у 4 боје: плавој, маслинастој, смеђој и зеленој, као и то да је свака дирекција пошта добила карте са сликама оних предела, који се налазе на подручју дотичне дирекције; само Дирекцији Нови Сад, која је имала најмање слика дате су карте са сликама предела скопљанске дирекције. Затим је дат попис слика на картама по днрекцијама. Већ у броју 5 за исту годину објављена је друга нотица: „Пошто су дописне карте са сликама штампане у литографији Беранек, биле испод сваке критике, то је Министарство птт решило да штампа нове карте у бакротиску код Југословенске тискаре у Љубљани. Биће штампано 15 милиона карата са 320 слика у 3 боје. Слике ће са малим изузецима бити исте као и код првих карата.“

То су једини подаци, са којима располажемо, али, на жалост, и у много којечему и недостатни, а и нетачни. Предусретљивошћу Инж. Цветка Јоановића и помоћу његове и моје збирке, као и помоћу искустава, која смо стекли, изнео сам напред оне битне елементе, по којима се разликују ова два издања, а даље ћу изнети и оно што је потребно да се поткрепи.

(Наставиће се.)

Gde spadaju srpske novinske marke

iz 1866

inž. Edvin Miler iz Nju Jorka osvrnuo se u svom poriodičnom „Mercury Stamp Journal«-u (br. 24 iz decembra 1959) na moj člaпак о srpskim novinskim markama iz 1865 E.. koji je objavljen u »Berner Briefmarken Zeitung«~u u februaru 1952. U tom članku sam, povodom Ostojićeve rasprave u >»Filatelisti« (1950/51) analizirao noka nejasna i sporna pitanja na osnovi do sada postignutih rezultata istraživanja. |Мазат pristao da te marke grupišemo kao neku vrstu porto таraka. \Razjasnio sam sfranim čitaocima način upotrebe tih maraka i istekao, da se u našem slučaju nije radilo o portiranju novinskih pošiljaka od strane srpskih pograničnih роšta zbog nedostatne poštarine za dostavu ča~

godine

Sopisa, već o naplati poštarine za dostavi časopisa od granice do odredišne pošte unutar Srbije. Srbija, kao tributarna knoževina, u Ono Vreme nije imala direktne poštanske voze s inostranstvom, već na temelju Il. zv. kapitulacija samo posredovanjom austriskc pošle. Obzirom na to, nisu mogli inostrani izdavači platiti neku propisanu poštansku taksu u koliko se takva naplaćivala — до одгеdišnog mesta, već samo do srpske ranice. Srpska pošta otpremala je, prema zakonu od 25. |. 1866 besplatno samo novine i časopise, koji su izdavani na području Srbije, dok je za otpremu inostranih naplaćipDala poštarinu, koju su morali plaćati pretplatnici. Za današnje pojmove, svakako, neobično stanje i pro-

—=