Филателиста

баш у „Политици“ — што је у осталом и разумљиво, јер податке зато даје друг Тубиновић, који иначе води рачуна о тим емисијама и у својој служби у Главној дирекцији ПТТ. „Политика“ даје осим тога и директивне чланке као што су: „Три обележја поштанске марке“, „Тематско скупљање марака“, „Пригодне коверте“, Међународне филателистичке изложбе“, Скупљати поништене или непоништене марке“ итд.

„РЕПУБЛИКА“, у главном доноси вести о нашим новим маркама, као и о филателистичким приредбама. — Филателистичка рубрика у „Републици“ је најстарија; — води се већ годинама, а својим детаљним информацијама о нашим новим маркама је добро позната свим нашим скупљачима.

„ДНЕВНИК“, лист који излази у Новом Саду, а распрострањен највише на подручју Војводине — води сваког уторка филателистичку рубрику, која је веома интересантна, јер доноси краће чланке — већином корисне и поучне за филателисте, — тако, да је објављена читава школа о филателији; — о начину сакупљања, о свему што треба да зна почетник филателиста — а штоу многоме користи и напреднијим скупљачима. Осим тога доноси разне интересантне публикације, као што су „Пропагандно културни значај поштанске марке“, „Претфилателистичко доба и развој поште у Србији“, „Марке као узрок сукоба међу државама“, „Први сабирачи марака“ итд. итд.

„ПАНОРАМА“, недељни илустровани лист — који излази у Новом Саду, има сталну филателистичку рубрику. — До-

садашње су публикације „Идејни творац прве поштанске марке је Југословен —

Ловренц Кошир“, „Филателија и есперантизам“, „Поштанска служба код нас У прошлом веку, „Маурициус — бисер

поштанских марака“ итд.

„МАЂАР СО“ (Мађарска реч), дневни лист који излази у Новом Саду на маЂарском језику, доноси редовно сваког понедељка веома обилну филателистичку рубрику. — Сада је објављена 30-та публикација. — Углавном почело се са објављивањем основних упутстава у филателију, а повремено се давале публикације о филателистичким интересантностима („Како су настале чувене филателистичке реткости“, „Тематика једна од бројних подручја сакупљања“, „Значај зупчања“, „Значај водознака“, „О бојама марака“, „Наше најређе поштанске марке“; „Поштанска марка кас важан фактор прихода малих држави-

носе и публикације о нашим и страним новитетима са богатим илустрацијама. Филателистима Мађарима на подручју Војводине и у другим крајевима наше земље је ова недељна рубрика од велике помоћи.

БИФЈУШАК“ (ОМЛАДИНА) је једини омладински лист на мађарском језику код нас. Већ дуже од годину и по дана редовно објављује филателистичку рубрику са веома поучним материјалом са поља филателије. Нарочито је похвално да се уопште не штеди са доношењем илустрација, тако да по који пут се доносе слике од 7—8 разних марака. До данас је објављено 90 публикација. Похвално је и то, што вођа те рубрике друг 3. Сабо на јединствен начин тумачи значај филателије и њен поучни карактер. Доказује да марка стварно подучава и у знатној мери проширује опште-културни видокруг оних филателиста, који у поштанској марки виде стварно марку, — њен цртеж и технику израде — а не објекат за шпекулацију. Погледајмо само неколико од 06јављених чланака: „Митологија и поштанске марке“, „Поштанска марка подучава о географији и животу народа удаљених крајева...“, „Марка са приказаним уметничким детаљима и значењима истих проширује наш видик“ а поднаслов: „Маске и фетиши“, „Грозница за златом у Калифорнији“, „Историја развоја летења — на поштанским маркама“. Могли бисмо набројати безброј сличних веома забавних и поучних чланака, али је довољно и оно што смо изнели, да се оцени вредност овог филателистичког рада.

„ГРАФИЧКА РЕВИЈА“, у бр. 2/1953 доноси два веома интересантна чланка. Један говори о „Линијској дубокој штампи“ а богато илуструје технику ове штампе путем приказаних поштанских марака израђених у част УГ Конгреса КПЈ почев од припреме — до готово израђеног цртежа. Похвално је да је уг тај чланак један од наших најбољих травера уметника Танасије Крњајић израдио горњу марку у нешто повећаном формату у штрих-у и резу, тако да се УЗ чланак приложио отисак са овог реза Т. Крњајића у тамно зеленој боји на кредастој хартији светло шамоа. Други чланак у истом листу говори о историјату и изради првих поштанских марака Србије. ПЏисац чланка Гр. К. није потпуно верзиран филателиста и сабирач описаног подручја, али је ипак изнео многе корисне податке, који могу послужити као прилог обради истори-

ца“, „Приватне поште — претече дана- јата развоју пошта у Србији.

шњих пошта“, „Није лако бити филате- Погрешили би а да се не осврнемо на

листа... „Са мало новаца — лепу збир- недељне публикације РАДИА НОВОГ

ку!“, „Стање филателије у Југославији“ (САДА. Ове публикације објављују се

итд. итд. — Наравно да се стално до- на мађарском језику али су веома o

179