Филателиста

омиљене и међу оним нашим филателистима којима није матерњи језик мађарски, али се с њим служе. Омиљене су зато што филателију приказују у сасвим новом облику, до сада непознатом, односно у облику о којем су већ многи филателистички писци писали чланке о поучном значају марке — нису приказали како да се то изведе у пракси и на који начин филателија подучава. уздиже културно-естетски ниво људи који се с њим баве итд. итд. — нигде знатно детаљније о томе није писало, на који начин се све то постизава. Сада то јасно можемо да чујемо преко публикације Радија Нови Сад.

Програм се изводи у виду дијалога, где један поставља питања а други одтовара, а по који пут и тумачи. При томе видимо, да скоро уопште не постоји тема — о којима се не би могло говорити гледајући кроз призму филателије. Из тих предавања видимо да марке саме причају, само то треба знати схватити. Рецимо ради се о музици, конкретно о једном музичару; одмах ће се прећи на издату марку у спомен слављеног музичара, а затим ће бити речи у главном о његовој биографији — о животу и раду, о важнијим његовим композицијама, а уз то као илустрација даје се са плоче одломак од неке његове познате композиције. На сличан начин се

товори и о песницима, књижевницима — говори се о чувеним истраживачима и проналазачима, о географији, о етнографији па чак и о астрономији, — а све то у тако интересантном приказу, да тих 15 минута — колико траје емисија незапажено одлети, а верујем да то жале не само филателисти који слушају емисије већ и сви нефилателисти и да ће после ових емисија мењати свој став и мишљење о Филателији и филателистима. Пожељно би било, да ове емисије служе за углед и пример и нашим осталим радио станицама — јер се збиља могу уврстити у ред најбољех кратких културно поучних приказа путем радија.

У главном изнео сам рад филателиста на подручју наше Републике, усмерен јачању филателије. Из приказа видимо. да је тај рад озбиљан и на завидној висини. Видимо да су филателистима па и онима, који нису организовани — дата упутства за рад, дате су могућности за даљи развој, а нефилателистима је дат увид у то шта је филателија и какву улогу она има у друштвеној заједнипи. Са стране појединих писаца филателистичких рубрика учињено је све. да се правилно схвати шта је филателија и да у њој многи не гледају неке мотиве и могућности, које код праве филателије падају у засенак. HE

Наше изложбе

ПРЕД РАСПОДЕЛОМ НАГРАДА ИЗЛАГАЧИМА |. ФИЛАТЕЛИСТИЧКЕ ИЗЛОЖБЕ СФС, И ШРВЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ФИЛАТЕЛИСТИЧКЕ ИиЗЛОЗКБЕ 1. Филателистичка изложба СФС одржана је 1951 године од 25 до 27 маја (продужена до 29-ог маја) у част 59-ог рођендана Маршала Тита у Београду.

Ова прва изложба СФС била је у ствари први корак од стране СФС после Ослобођења на пољу јавног наступа. Одзив излагача био је прилично скроман — али они који су излагали, дали су све од себе, да би приказали, да се може радити и да треба показати осталима добар пример.

СФС је још пре изложбе одлучио, да ће поједине излошке наградити, али из техничких разлога у оно време није могло доћи до израде диплома и похвалница, које су се требале излагачима одмах после изложбе поделити.

Недавно се приступило изради потребних диплома, похвалница и споменица и то на основу идејног нацрта самог Претседника СФС друга инж. Живе

M. Ђорђевића — на тај начин, да се за подлогу дипломе узела марка посвећена 10-тодишњици „27-ог марта“ у бледој боји у оригиналној величини (6Х7=42 ком. марака) — а преко ових се отштампао текст.

Излошци су награђени са првом, другом и трећом наградом а осим тога они излагачи који су имали технички слабије или квалитетно слабије излошке, добили су похвалнице, док су чланови оцењивачког суда, као и сви они, који су активно учествовали у приређивању изложбе добили споменице.

Дипломе, похвалнице и споменице ће Управа СФС доставити појединим подружницама, чији су чланови учествовали на овој изложби.

За 1. Југословенску филателистичку изложбу, која се одржала у Београду од 14 до 21 септембра 1952 године према изложбеним правилима предвиделе се награде у медаљама (златна, позлаћена, сребрна и бронзана) а осим тога и у дипломама, похвалницама и споменицама. И за ову 1. Савезну изложбу из техничких разлога нису се могле

180