Филателиста

број |

ред. године Држава

број издања каталога

169. 1952 654—657 Пољска

170. 1952 162—763 Португалија

171. 1952 ' 657—660 Чехословачка

172. ~ 1952 134 Трст А

173. 1952 49—54. Трет Б

174. 1952 59—64 Трст Б

175. 1952 611—616 Југославија

176. 1953 386—3891 Монако

171. 1953 51—4 А Монако

178. 1953 399 Финска

179. 1953 365—872 Сан Марино

180. 1953 100 А Сан Марино

181. 1953 955 Француска 182. 1958 960—965 Француска 183. 1953 372—315 Шведска "184. 1958 106—108 _- Немачка И. 3.

185. 1953 645 Италија

186. 1953 157 Трст А

187. 1953 403—705 Пољска

188. 1953 706—708 Пољска

189. 1953 706 Чехословачка 190. 1953 121—729 Чехословачка 191. 1953 630—633 Југославија

192. 1953 1097—1101 – Мађарска 193. 1953 144—148 А Мађарска 194. 1953 1323—1326 Румунија

195. 1954 284—287 Лихтенштајн 196. 1954 164—165 Немачка И. 3. 197. 1954 733—735 Пољска

198. 1954 141—748 Пољска

199. 1954 385—886 Шведска.

200. 1954 547 Швајцарска 201. 1954 765—767 Чехословачка

S. Мапхејеј

Цене у францима

Стјешсе доуоге

Moju kritiku 8 i 9 sveske „Priručnika maraka Jugoslovenskih zemalja”- vrlo je oštro, žučno i na neuobičajeni način napao Dragan Novak iz Zagreba u br. 11 i 12/52 i 1—2/53 „PFilateliste”.

Da li je ovakva ocena moje Kritike ispravna? Ocenu opravdanosti navoda D. Novaka prepuštam čitaocima, naročito onima stručnijim,

Pre nego što bih prešao na pojedine slućajeve, koje Novak navodi, smatram za potrebno da učinim nekoliko opštih primedaba. I) Kad sam naveo postojanje nekog nedostatka, netačnosti ili greške u Priručniku, nisam ulazio u razloge njihova postanka. Ovo stoga što je za korisnika Priručnika sve ovo potpuno beznačajno. Važno je da li je koje mesto Priručnika tačno i ispravno izloženo i da li se na ta mesta mogu pouzdano da oslone.

II) Štamparske greške prestaju uopšte da budu greške, čim se kao takve objave

KOM. непоништене поништене 4 340.— 195. 2 165.— 30+ 290.— 115. 1 40.— . 406 885.— · 1.0406 1.415.— 1.415.6 630.— 630.6 105.— 100.4 705.— 1901 60.— 20.— 8 250.— 250.1 300.— 300.1 25— 25 6 360.— 100.4. 300.— 120.3 100.— 15.i 40.— 10.1 40.— 40.3 245— 145. 3 255— 140.1 50.— 30.3 120.— 4 490.— 490.5 555.— , 155.5 840.— = 4 EJ = 4 190—_ 2 25 = 3 == == 2 EO | 2 190.— '60.1 15.— 153 195.-— eš zasebno, — recimo na kraju knjige, a o-

staju greške, ukoliko se kao takve mne označe. Ovo iz razloga što Novak greške Priručnika u prikazu zupčanja i neke druge smatra štamparskim greškama tj. nečim što ne zaslužuje pažnju i kritiku.

III) Kod svakog slučaja, gde sam utvrdio postojanje propusta ili greške, dao sam i obrazloženje i argumentaciju. Svako moje tvrđenje može da se eventualno obesnaži pružanjem jačih argumenata i ubedljivijih činjenica, a ne jednostavnim negiranjem mojih izlaganja.

IV) Neki navodi D. Novaka na prvi pogled mogu da izgledaju kao opravdani. Međutim, prava vrednost tih navoda može se oceniti samo putem upoređenja istih sa tekstom moje kritike, a ponekad i sa samim Priručnikom. Ovo stoga, što Novak ponekad potpuno izopačuje moj tekst ili mu pripisuje nešto što uopšte nisam фугdio, naprimer u dalje navedenim slučajevima pod br. 4, 5, 12 i 17.

a —