Филателиста

ка Миш

1946 — 2

од 50 и 75 ц. за Д. М. (Де Небрија и портал универзитета). за вазд пошту од 5.550 П. за Д. М. (Дон Кихоте и Санчо Панса).

м. од 40, 75 ц., 10 и 15 П. за 100 Г. шпанске пошт. марке (слика прве

M. 1946 — /l M. 3a вазд. пошту од 550 II. sa JI. M. (B. ne Лас Казас). 1947 — 2 м. од 50 и 75 ц. за Д. М. (Дон Кихоте). : 1947. — 1 M. 1948 — 2 м. од 50 ц. и 5 ПЦ. за Д. М. (маркиз де Саламанка и вијадукт). 1948 — 1 м. за вазд пошту од 2 П. за Д. М. (железница и авион). 1950 — 4 штанске марке са краљицом Изабела). ; 1950 — 4

м. за вазд. пошту од 1, 2.590, 20 и 50 П. за 100 Г. пштанске пошт. марке

. (прва шшанска марка са сликом краљице Изабеле). 1951 — 5 м. за вазд. пошту од 60, 90 ш, 1.30, 1.90 и 230 П. за Д. М. (краљица

Изабела).

1952 — 5 м. за вазд. пошту од 60, 90 ц., 1.30, 190 и 2.30 П. и 5 м. за ред. пошту од 50, 75, 90 ц., 1.550 и 2.80. П. за Д. М. (Фернинанд Католик). 1953 — 3'м. од 50, 90 ц. и 2 П. за Д. М. (разне слике у вези 700 Г. универзитета)

1994 — 1 м.

5. Manželej

од 80 ц. за Д. М. (М. Менендец).

Cinjenice govore

Prilikom štampanja mog članka objavljenog pod istim naslovom u br. 1 i 2—3/5 „,Filateliste” promakle su neke greške i učinjeni izvesni propusti tako, da pojedina mesta mog izlaganja ne odgovaraju onome što sam ja hteo reći. Naime:

a) U slučajevima: pod br. 5, 6, 7, 9, 12, 13, 16 i 17 izostavljene su pojeđine rečenice, usled čega se tretirana pitanja prikazuju u sasvim drugoj svetlosti, a ponekad se i menja smisao onoga što sam hfeo reći, te se nameće potreba izvesnih ispravaka, odnosno dopuna.

b) Neki slučajevi koji su omaškom sasvim izostali ovde se prikazuju pođ br. 19—24.

Kao dopuna, odnosno ispravka li prikazu dole naveđenih slučajeva primećujem sledeće:

6) U vezi tvrđenja Novaka da nisam sebi „ušteđeo blamažu”, smatram da je u jednoj stručnoj raspravi ovakav način izražavanja suviše oštar, pogotovu kađa se odmah može postaviti pitanje: ko se u ovom slučaju blamirao.

7) Neka čitaoci odluče da li se moji saveti o izradi reprodukcija i kliširanja grešaka postojećih na markama, mogu smatrati .,deplasiranim”,. kako fo tvrdi Novak.

9) Pridružujem se molbi Novaka da se uporedi tekst Priručnika i kataloga Jugofilatelije radi ocene da li „operišem činjenicama”, kako tvrdi Novak, ili iste ispravno prikazujem.

19) Povođom mojih izlagania o pogrešnom i nedozvoljenom izlaganju zaštićenog papira u Priručniku (193—T1), Novak ćutke prelazi preko mojih navoda/i izjavljuje: „Ja držim da sam dovoljno objasnio zaštićeni papir”. Stav Моvaka je pogrešan, i to: prvo, s formalne strane, jer jednostavno negiranje činjenica, koje sam naveo, niukoliko ne može da ih obesnaži, i drugo, suštinski, jer u Priručniku nigde nije navedeno da postoje dve vrste zaštićenog papira. T ovom prilikom Novak izvrće moje reči, jer piše: ,a zato što nisam ponovo taj papir opisao kod izdanja s pretiskom Jugoslavija, on (ti. Manželej) to stavlja na račun propusta”. O ponovnom opisivanju zaštićenog papira nije bilo reči u mojoj Kritici, već sam samo primetio da kod naveđenog izdanja nema ni reči o papiru (193—1II), što je svakako propust, pošto se pojedine vrednosti ovog izdanja razlikuju u papiru od izdanja 192. god. 'Upoređenje tekstova ovde ie svakako potrebno. Intereresantno je zabeležiti, da je i u ovom slučaiu Novak propustio da se osvrne na moju argumentaciju, ali nije propustio da još jednom učini lični

ispad i da moje navode izvrne. Ovaj slučaj je interesentan još i stoga, što daje mogućnost pravilne ocene objektivne vrednosti tvrđenja Novaka „ja držim”.

13) Po pitanju neslaganja i protivurečnosti podataka o visini naklada koji u pojedinim slučajevima dostižu oko 1.000.000 odnosno~ 300.000 primeraka, Novak piše da ja .„.na silu konstruišem propust”. Da li je i ovakva Novakova ocena opravdana? -

16) Prva četiri ređa ove tačke otštampana su pogrešno, dok originalan tekst glasi: Nije u pravu Novak, kada tvrdi da „papier de surete” znači zaštićemi papir. „Papier de suretć” baš potpuno odgovara našem izrazu „zaštićeni

papir”, kao i nemačkom izrazu „,Zicherheitspapier”. 17) Povođom reči „,reimpression” Novak mi

pripisuje ono što nikađ nisam rekao, naime „Manželeju je pogrešno prevesti novotisak sa reimpression”.· Po ovom pitanju treba uporediti tekstove.

19) Cene za varijante. Da li je Novak obesnažio ono što sam napisao (149—11)?

20) Izlaganje Novaka povodom mojih zameraka bibliografiji mnaveđenoj u Priručniku (150—IT) uopšte nemaju veze s onim što sam ja o tome napisao.

291) Novak nalazi da sam u kritici francuskog prevoda (179—T) upotrebio .,cepidlačku metodu”. U ovom slučaju nemam ništa protiv OVOZE izraza i zastupam mišlienje da se ova metoda upotrebliavala malo više pri uređivaniu Priručnika, ubeđen sam da bi i u njemu bilo mnogo manje propusta i grešaka, a možda ih čak uopšte ne bi bilo.

29) Činjenica koju navodi Novak, da je prevodilac Priručnika đak francuskog univerziteta i stari filatelista sama po sebi ioš nije dokaz da on u dovolinoj meri poznaie francusku stručnu filatelističku terminologiju. O svojoj Mritici (179—T) i u izloženim slučajevima pod br. 16, 17 i 18 dokazujem suprotno. Pod iznetim okolnostima smatram nepotrebnim da se zadržavam na daljim izlaganjima Novaka, kojima pokušava da ospori ispravnost moje kritike francuskog teksta Priručnika. Onome što sam ovim povodđom izneo u kritici, nemam ništa da dodam niti oduzmem, i svako ko poznaje tretiranu materiju uveriće se koje u pravu. Mogu samo da primetim da poziv Novaka na ..Prevodnu tabelu” firme Zenf i na „Almanah” Dr.

. 146