Филателиста

medicini Kroz vekove. Ра bi

ilustrovao svoje delo, prikupio je zmatnu zbirku maraka, koje zahvataju istoriju medicine od antičkog Egipta do naših dana. U ovu publikaciju su uneti me samo program medicine u borbi protiv bolesti i znamenitosti pojedinih naroda, već je propagirana visoka vrednost u obrazovanju i kulturi, koju u sebi ima tematska filatelija. (echo де 1а Титргојовле).

SBOBA FPFILATELISTIČKOG ОРЕРБЈКА GRADSKE BIBLIOTEKB U MINHENU .

Filatelistički odeljak gradske biblioteke

u Minhenu, koji je do sada bio smešten u

ulici Posart br. 15 u „Đomu filatelije” (V.

Filatelistu 'br. 1/54, str. 13) preseljen je i

od 9 maja ov. g. nalazi se na III spratu

Opštinskog doma. Ovo je mesto za fila-

teliste pogodnije, jer se malazi u: centru

grada i pristupačniji je filatelistima.

NOVOSTI IZ IST. NEMAČKE

Pošto su 27. VIII. 1955 dve mposlednje vrednosti iz serije franko maraka u novoj mustri, i to 15 pf. s motivom od 16 pf. i 70 РЕ. s motivom 84 pf. bile izdate kod otpravništva Berlin W8, imale su da budđu

izdavane i kod pojedinih poštanskih ure-. da po utrošku svojih zaliha. Svakako, ovaj,

rok se može ponekad mesecima otegnuti, kao što je bilo i sa kartama za odgovor od 10 pf. (sa zelenom oznakom vrednosti), koje i sada, preko pela godine posle izdanja, Još nema kod svih ureda.

Specijalma dopisnica „10 godima пеmačke pošte” izdata je 8. IX. u tiražu od 1,000.000 kom. Oznaka vrednosti od. 10 pf. ima stari motiv od 15 pf. iz serije petogodišnjeg plana (telefoniskimju); fime se

povećava broj onih mpoštanskih oznaka vrednosti na celinmama, Којћ пета па markama.

Prigodne marke za agrarnu reformu је izradio Bruno Petersen u ofsetu. Ovaj na= čim štampanja рак пе daje takve slike

· maraka na kakve smo bili naviknuti kod

poslednjih maraka u dubokotisku. Pa i boje ne pridonose uzdizanju motiva. Veličina izdanja: 5 pf. 750.000, a 10 i 20 pt. po tri miliona.

10. X. izlazi iedna specijalma marka od 10 pf. pod mazivom „,desetogodišnjica solidarnosti naroda”. Veličina izdanja 3 miliona komada.

Dalje su predviđena izdanja:

„Istoriske građevine” s. vrednostima 5, 10, 15, 20, 30 i 40 pf., od kojih će ona od 30 pf. Biti izdavana samo po iskaznici као kliučna vrednost. Serija će se pustiti u tečaj, po svoj prilici, na „Dan marke”, pošto za taj dan neće biti izdata nijedma specijalna marka.

Povodom povraćaja 750 slika drezdanske galerije iz Sovjetskog saveza predvi-

| đena je jedna serija od 6 vrednosti (od 5,

10, 15, 20, 40 i 70 pf. od kojih je ona od 15 ipf. ključna.

Krajem movembra, o 400 godišnjici smrti Georga Agrikole, osnivača moderne mineralogije i nauke o rudarstvu, izići će jedna marka od 10 pf.

Objavljena marka za 4. VIII, za 60 godišnjicu smrti PF. Emgelsa biće pripremljeпа Као veće izdamje za 135 dam rođenja slavljenika (28. XI.). Predviđa se čitava serija s vredmostima od 5, 10, 15, 20, 30 i то pbf., (od kojih će ona od 30 pf. biti ključna), kao i jedan blok sa svih 6 vrednosti. Ovaj blok biće izdat samo nezupčan

po nominalnim cemama. (N. E.).

DAN MARKE U NEMAČKOJ

Za ovu 1955 godinu određem je 23 oktobar za „Dam poštanske marke”. U 1956 godini biće „„Dan poštanske marke” već 7 januara. То је дап rođenja сепета тог direktora pošta Stefana i taj dam biće po želji saveznog ministarstva pošta uzet za „Dam marke”.

T jamuara 1956 g., na dan 125 godišnjice rođenja Hajnriha fon Stefana, održaće nemačka savezna pošta svečani čas pomena. A za taj dam se predviđa i izdanje jedne spomen marke.

USPEH S „MARKAMA ZA DECU”

U HOLANDIJI

Organizacioni komitet za prodaju ovih maraka (Z Nr. 660—664) u Holandiji prevazišao je u 1954 godini sve dosadašnje rekorde. Zahvaljujući znamo većoj proдај maraka i ilustrovanih karata, komitet je zabeležio čist prihod od 1,200.000 Fr., dakle za 200.000 Er. više nego u 1953 godini, u kojoj je prvi put bio premašen prihod od 1,000.000 Fr. Ovaj uspeh je bio postismut velikim delom zauzimljivošću i velikim frudom 400.000 učenika i oko 14.000 nastavnika, koji su učestvovali u akciji. (Berner Briefm. — Zeitung).

PRODAJA ZALIHA MARAKA U

BELGIJI -

Direkcija. P. i T. obrazovala je jedan filatelistički ured za direktno snabdevamje publike markama Belgije. Smatra se da u tome nema mičega rđavog. Jedam od ciljeva ovog ureda je i taj da pusti u cirkulaciju stokove maraka, koje su ostale neprodate, i to prethodno prežigosane, kao što se radi u SSSR, gde je prodaja maraka državni ponopol. Tako bi se pustile u prodaju sve serije starih izdanja.

Mada je sindikat trgovaca markama u Belgiji činio odlučne proteste protiv stvaranja ovog ureda, u principu se ostalo ог: odobrenju; ali ono još nije postalo izvršno i još nije zonat način mjegovog mposlovanja. (II Bolletino Filatelico.)

150