Филателиста

bi - ПИ 8 ин х = : заћи Ti

sonom u теој filatelističkoj trgovini ili na mekoj filatelističkoj izložbi. Dodajmo, da se kod mjega s, kravom i sopstvenom „basijom” ujedinjuje odlična filatelistička kultura: on је dobar poznavalac i čovek za koga se može reći da ima dobar nos, jer on uvek ume mperfekino da otkrije

vrednost ili i majskriveniju oštetu jedme .

marke i voli dugo da pretura po materiјаји ...

Adlaj Stevenson. ne mapušta mikako svoj filatelistički „hobby” i više puta, govoreći s movinarima, tvrdio je da ibi u istini želeo da može raspolagati s wviše vremena, da ва розуећ svojoj dragoj zbirci maraka, onako kako je to činio ranijih godina. Kad mu je jedam stariji čovek rekao da me može da shvati „kako se može stajati mepomično Као mumija pred jedmom vitrinom: načičkamom beznačajnim markama”, “ „Ја se masaprimer pred vitrimama filatelisiličke izložbe, alt. me primerci imteresuju, zadržim i jedan sat. Zadržavam se zato što mi se marke dopadaju. A marke mi se dopadaju, jer, za razliku od izvesne debele gospode, marke su male wtvari, koje govore velike stvari.”

Oduševljenje za filatelističiku rodilo se u malom Adlaju, kad mu je bilo jedva osam godina, zaslugom dede po ma-– teri, koji je za neko vreme zauzimao mesto potpretsednika SAD. U razmim ipprilikama deda je pričao umuku da u Beloj Kući, u jedmoj naročitoj odaji behu čuvame „tolike i tolike Kimjige sa toliko i toliko maraka sa slikama slavmih mpretsednika iz ramijih vremena, i tolikih drugih уеlikih ličnosti i izgleda dalekih zemalja. Interesovamje mališana postade veliko, i posle, iz godime u godinu je rastao.

Kad se Adlaj Stevemsom vratio u Ilinois, gde mu je živela porodica, mastavi da se zanima markama i da studira razna јидатја... Kad je publikovao dnevnik „Pantograph” u Blumingtonu, пати odmah da ubaci jednu Rolonu, između stalnih rubrika, za filateliju. On se sam starao, s posebnom brigom, o „filatelističkom kutiću”.

Sada Stevemsom пе bi imao sigurmo Više vremena da rediguje jednu rubriku ili da Ratalogizira jednu mo jednu sve шеатке Које је sakupio, pokadšvo u iblokovima. ·Ali, često ponavlja prijateljima:

„Jedam dam posvećen mojim dragim тпатКата! · 1 додаје da će to izvesno biti jednog lepog dana.

(Lina Palermo. „Il! Bollettino Filatelico”.)

LUŽIČKO-SRPSKI PHBSNIK NA ХЕМАСКЕМ МАЕКАМА

Nastala su nova vremena i za mašu dugo ftlačenu braću Lužičke Srbe, Dok im stava Nemačka nije dala da dignu glave ni ma msocijalmom, ni ma marodmosnom polju, 20 avgusta 1956 godine pojavio se

Stevenson je odgovorio:

zbirku

n А. Ма“ "75 Ели. o

pred svetom jedam jasam dokaz „da sa danas Lužički Srbi vavnopravmi s Nemcima”. Jedna moštamska marka s likom Tužičko-srpskog pesnika Jakuba Bamt-Đišinskog pošla je kroz svet da pokaže celom svetu da u Nemačkoj Demolmratskoj те-. publici još Živi mali narod Lužičkih Srba.

Mora da game, svakog Slovema Кад pročita u „Michel-Rundschau” pod br. 535

Istočne Nemačke, pod ~ slikom ovog · zaslužnog Iažikog Srbina: „Jakub Bart

Fišinski (1856—1909), serbiseher Dichter”!

Ovo je prvi put u istoriji da Nemci na ovaj način priznaju postojanje ovog: malog naroda u Budišmu i okolini, u Gornjoj i domjoj Lužici,

Najznačajniji borac za namodna prava Taužičkih Srba, pesnik Jakub Bart-Đišimskl, rođem je u selu Kulkovu, kod mana= stira Marijine zvezde u Gomjoj Lužici. Godine 1869 došao je u Budišim radi daljeg školovamja, a 1871 prelazi u Prag radi studiranja teologije. O tamošnjem društvu „Sernbovka” skupljali su se lužičko-srpski studenti i govorili i pevali pesme na svom narodnom jeziku. Tu je Jakub Bart napisao: en „Zenich”, istorisku dramu „Na Fhradbach” i roman „Vlastenec a odrodilec”. Po svršenim studijama mladi Đesnik, 1883 водте, bio je postavljen za kapelama u Palbicama, gde je mastavio pesničke radove i 1884 godine izdao „Kmihu sonetu”, koja mu je pronela slavu po celom slovenskom svetu. Ubrzo je Bart pao u memilost crkvenih vlasti, te je uklonjen iz Lužice. Ali, on je i dalje pisao pesme o svojoj domovini, uzdizao njene lepote, a podvrgavao kritici kako duhovne, tako i kapitalističke ugnjetače.

JEDNA POGREŠKA KOD MARAKA. ISTOČNE NEMAČKE

Kroz filatelističku štampu objavljeno Je da se upravi pošta Istočne Nemačke desio jedan mezgodan slučaj kod maraka izdatih 20 jula 1956, povodom stogodišnjice smrti kompozitora Roberta Šumana.. Na. markama je Šumanova slika, a iza nje, u osnovi, data је једпа пофла Кошpozicija, ali, ma mesreću, me Šumanova,' već austriskog Котзрохфога Šuberta... Zbog toga su ove marke bile povučene sa poštamskih šaltera, na je 8 oktobra izdato поо izdamje tih maraka, ma kojima. je izmenjena martitura u zaleđu Šumamove slike. Kod ovih je sada uzeta slika mota Sumanove kompozicije.

TELEVIZIJA TI FILATELIJA U IPALIJI

Televizija ne prenebregava ni filateliju, i svake medelje (sredom u 181/»> časova) stavlja je na dmevmi red, te pojačava interesovanje onih wsrećnih filalielista, koji imaju televizore. Prve dve transmisije bile su posvećene avijatičaru T,.mdberguiu i Imdoneziji.,

201