Филателиста

O IZDANJIMA U.N. POVUČENIM

| 17 ТЕСАЈА Kao što је poznato, od 10 maja povu| Čena su iz tečaja sva prigodma izdanja iz 1953 i 1954, godine.

Od izdanja „Dan U. N. 1953” štampano je 2.000.000 serija, a prodato 968.182: od izdanja „Dam prava čoveka 1953” ojštampano je око 2.000.000, а prodato oko polovine. ~

Emisije 1954 godine štampane su u znatno manjem tiražu. Serija „Orgamizacija za ishranu i poljoprivredu” štampana je u 1.250.000, „Međunarodna organizacija тада“ u 1.000.000 serija. Oba izdamja su skoro potpumo rasprodata.

ZA FLORO-FILATHRILISTE

G. Spaziani Testa. — Via Mamning. Roma izdao je Mkafalog za marke sa slikama cveća, na italijanskom, francuskom i engleskom jeziku,

60 GODIŠNJICA ONLIMPISKRIH IZDANJA MARAKA

Pre 60 godima, 1896 godime, izdala je uprava grčkih pošta prvu seriju maraka u spomem ponovnog uvođenja olimipiskih igara, koje su tada održane u Atimi. Ove godine, sa XVI olimp. igrama u Melburnu, proslavila se i 60 GODIŠNJICA OLIMPISKIH IGARA.

PRIPREMA SE NOVO IZDANJE REDOVNIH FRANKO MARAKA

Početkom 1954 godine pokrenuto je Ditanje iznade movih redovnih franko maraka, pošto manke koie su sad u prometu, odnosno mjihovi multivi, nisu više odmrnaz privrednog razvitka maše zemlje. Motivi na slikama ovih maraka sibmolišu obnovu i izgradnju u svim gramama maše-.privrede, što je odgovaralo 1949 i 1950 godime, kad su one stvorene. Sada, posle pet-šest godina, potrebno je da se štampaju move marke čije će slike prikazati rezultate i dostignuća maše privredne izgradnje. Mnoge obnovljene i podignute fabrike, postrojenja, hidrocentrale, drumovi, pruge, građevine, mostovi, pa i gradovi, pružaju danas movu privrednu mpamoramu socijalističke Jugoslavije. Stoga u Gen. direkciji POT nije bilo teško da се donese ' odluka o temi koja treba da bude zastupljena na slikama novog izdanja redovnih frankomaraka. Ali zato je bilo teško da se ikonkretno odrede molivi koji će biti prikazami ma pojedinim vredmostima.

Godina 1954 protekla je u traženju fotosnimaka raznih građevinskih objekata, fabrika i mpostrojenja bazične industrije, као 1 Кагакфеме стић пбдућ ођјекаћа u mašim glavmim gradovima. U tom cilju Gen. direkcija obraćala se mnogim imstitucijama i poznatim fotografima — штел-= nicima, pa i svim mreduzećima PTT saobraćaja, ali rezultat traganja bio je slab.

Tek kad je odlučeno da slike osam prvih vrednost u seriji od 14 maraka, prikazuju moflive iz maše bazične industrije i značajne građevinske objekte, a preostalih šest motive naših glavnih republičkih gradova, uz pomoć Ваке Пеђептјака, ртроfesora Akademije likovne umetnosti u

Tjubljani, nazrela se komtura cele cerije movog izdanja maraka. Ovom istakmutom ume{iniku međumarodme reputacije рометепа је арта 1955 софте 1 komačma izrada idejnih crteža za move marke. |

Još jedna godina iprotekla je u izradi idejnih crteža. U toj fazi stvaramja teško je bilo ustaliena gledišta ma slike maraka uskladiti s prefinjenom umetničkom koncepcijom autora — modernog slikara Debenjaka. Delimično zbog toga proteklo je više od 8 meseci od dana kad su primljeni i musvojeni mprvi idejni crteži ove serije, pa do poslednjeg, koji je podnesen avgusta ove godine.

Sad se svih 14 idejnih crteža nalaze u rukama umetnika — gravera u Zavodu za izradu movčamica radi graviranja ma bakvru u veličini marke. To je majteža faza izrade maraka (onih Moje se štammpaju u dubokoj liniskoj štampi), a obavljaju је graveri „Pamasije Krnjajić, Božidar Косmut i Stanimir Babić. Posle заугзепе вгаvure svake vrednosti u normalnoj veličimi marke, svaki bakrorez će se galvanskim putem umnožavati za ploču od 100 maraka, Da će se tek posle toga pristupiti štampanju. Predviđa se da će do kraja 1957 godine biti puštena u promet cela serija.

Slike ovih maraka prikazuju po vrednostima ove motive:

1) od 2 dinara — bušilice za vađenje nafte; -

9) od 5 dinara — brodogradnja:;

3) od 10 dinara — železara u Sisku;

4) od 15 dinara — brana hidrocemimale u Jablamici: : 5) od 17 dinara — drvma industrija;

6) od 25 dinara — autoput ZagrebT.jubljana (nadvožnjak kod Туапспе СоTice); 202