Филателиста

SVETSKA OMLADINSKA PILAT'EBLISTIČKA IZLOŽBA — U OKVIRU SVETSKOG OMLADINSKOG FESTIVALA U MOSKVI (AVGUST 1957 GODINE)

Još na prošlogodišnjem Kongresu КТР-е u Helsinkiu je majavljeno održavamje velike svetske omladinske izložbe maraka, koja bi se priredila paralelno sa održavanjem ovogodišnjeg Omlađinskog festivala u Moskvi. Predviđen je bio rok održavanja ove izložbe avgust mesec. —

Инж. Нићифор Нићин

Како saznajemo pripremne тадије.5и u toku, ali još zvanične pulblikacije o DoJedinostima misu izdate. —

REPUBLIČKA IZLOŽBA MARAKA MAKEDONIJE U SKOPLJU 7 (ПОМА/1957)

Pilatelistički Savez Makedonije pripre-= ma svoju prvu republičku izložbu maraka u \Skopju, koju će održati u mesecu jumu ove офте, Када се зе фатло одгхан 1 оуоgodišnja Skupština Saveza filatelista Jugoslavije. — Za vreme izložbe drugovi iz Skopja pripremaju izlet autobusima u Bitolj, ma Ohridsko jezero, na Mavrovo i

Još neke turističke krajeve Makedonije. —

СКУПЉАЊЕ ТАКСЕНИХ МАРАКА

Кад су пре скоро сто година људи почели скупљати марке, нису правили разлику између поштанских и таксених марака, него су скупљали и једне и друге, без обзира на њихову намену, о чему нам сведоче први каталози марака, први ценовници или огласи појединих трговаца марака, као и збирке старих скупљача — филателиста западних европских земаља. То неподвајање поштанских од таксених марака, уосталом, можемо видети и у новије време код доста честих случајева употребе поштанских место таксених марака и обратно, — што донекле доказује да их обичан совек у основи третира једнако.

Нећемо овде објашњавати зашто је касније дошло до занемаривања скупљања таксених марака, односно зашто је поштанска марка тако брзо освојила скугљаче — филателисте, али је чињеница да се у многим европским и америчким државама и данас радо скупљају таксене поред поштанских марака. И не само то, него већ скоро све државе имају специјалне каталоге својих таксених марака или их и данданас доносе у каталозима заједно с поштанским маркама, као и у почетно доба филателије. (Са:. Skot за САД). А значајно је и то да је Умет| еф Со. — Апмепо издао 1915 године светски каталог таксених марака, који је дугогодишњим радом саставио париски трговац А. Когћлп. Да наведемо још само неколико држава, које имају своје специјалне каталоге таксених марака: Аустрија, Данска, Италија, Канада, Мађарска, Немачка, Финска, Француска, Шпанија, Мексико и др. а то значи да постоји велики интерес у свету за таксене марке, да су омиљене код сабирача марака и да у њима човек мо-

же наћи занимања исто тако као и са поштанским маркама. Заиста је штета што наши филателисти не поклањају довољно пажње нашем таксеном материјалу (старе Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Југославије) и уопште таксеним маркама, као скупљачи осталих културних земаља Европе и Америке; а на то ће свакако и сигурно доћи пре или после, кад их модерна филателија са својом чисто штпекулативном тенденцијом разочара и одведе у ћорсокак или их многа, често шпекулативна издања с великим номиналама онемогуће да купују поштанске марке. Тада ће се они прави скупљачи опет вратити на почетак филателије и наћи ће у таксеним маркама праву, идеалну филателију, јер се ни за једно издање таксених марака не може рећи да је шпекулативно, пошто је резултат стварне потребе фискалног живота сваке земље: Сем тога, ако упоредимо поштанску с таксеном марком, нећемо видети баш никакву разлику, јер је пре свега такса и ово и оно, јер је по облику и изгледу и једно и друго марка за ознаку ове или оне врсте таксе, да су комадићи обојеног папира с различитим цртежима, зупчани са свих страна или сечени, с водознаком или без њега, гумирани на полеђини ради налепљивања итд.

Само скупљање таксених марака може да буде лакше и јевтиније него скупљање поштанских марака, јер се таксене марке не издају тако често, па су поједина издања обично дуго у промету, док с друге стране сва надлештва и предузећа сваке године сређују и шкартирају разне списе, па није тешко доћи до таксеног материјала. Затим су так-