Филателиста
RE O LL NNV ar TyTN E ada M O
о РЈ
· сенб марке интересантне каб и поштан-
ске, јер постоје разне врсте такса, као: државне, самоуправне (обласне, среске, градске), пореске, трошаринске, монополске, конзуларне, црквене, разних специјалних завода или фондова итд.
Као интересантну земљу са гледишта таксене филателије можемо узети стару Србију, како због разноликости њезиних таксених издања, тако још више због разнобојних претисака на пет разних издања у току 14 година (1884—1898), што све чини збирку јединственом и интересантном, а исто тако лепом и вредном као што је и збирка поштанских марака. Или пак стару Југославију с неколико покрајинских и обласних и девет бановинских издања и са многим другим разним издањима специјалних таксених марака и, коначно, нову Јутославију с великим бројем среских и традских издања таксених марака.
Истина је, да је до сада код нас долазило са закашњењем, па и пасија скупљања таксених марака; али је потребно да се наши филателисти у већем броју заинтересују за скупљање нашег таксеног материјала, јер ће их и оне одушевити, пошто су наше таксене марке заиста лепе и интересантне, па да се и на том пољу уврстимо међу остале напредне народе. Ради интере-
сантности наводимо да, например, у суседној Аустрији има више скупљача наших таксених марака него код нас у. земљи и да у свету постоји велики интерес за све таксене марке наших земаља, па би се нормалном разменом с многим земљама света могао постићи велики напредак у сваком погледу.
Упућујући наше филателисте да прошире своје филателистичко поље рада, јер ми изгледа да их има већ засићених модерном филателијом, тврдим да ће их ово слично поље освежити и пружити им оно чисто филателистичко уживање, које ће их сигурно и одржати у томе и од кога се неће лако удаљити, нити моћи застранити, пошто није нимало шпекулативно. Знамо. да је велика сметња развоју таксене филателије и недостатак систематског прегледа или каталога наших таксених марака, али и то је могућно остварити, јер смо сав таксени материјал наших земаља средили и каталошки систематизовали, а једина тешкоћа је велико коштање таквог издања. — Можда би уредништво „Филателисте“ могло донекле помоћи целу ову ствар повременим објављивањем таксеног материјала:! А могла би и нека већа уставова, која убира приход од такса, да се прихвати овог посла као издавач!
Kroz filatelistički svet
PROGRAM IZDANJA POŠT. MARAKA ZA 1957.. GODINU U PRANCUSKOJ
Državni sekretar za PT'"T' doneo je odluku o emisijama pošt. maraka u 1957 godini: A. — Marke za redovne potrebe:
1) Zamena 7 slika maraka iz „furističke” serije: 6 fr. Beynac u Dordonji; 8 fr: le Quesnoy; 10 fr. Katedrala u Ruanu; 195 fr. Jelisejska palata; 18 fr. Valensiski zamak: 20 fr. Starine Sen-Remija u Provamsi, 25 fr. Gvadelupe.
2) Zamena jedme slike marke iz serije za vazd. poštu: 500 fr. avion „Caravelle”.
B. — Specijalne poštanske make:
1. — 5а doplatkom: [
1) Za „Dan marke” (16 mart 1957): PoSštanske službe na moru.
2) Serija od 6 maraka sa slikama znamenitih ljudi: 12+3 fr. Joinville: 12—+3 fu. Bemard Palissy; 15+5 fr. Quentin de la Tour; 15—+5 fr. Lamennes; 18—7 fr. George Sand; 18—7 fr. Guesde.
3) Dve marke za Božić (Crv. Krsta): Motivi iz slavnih dela francuskih majstora. j
II. — Bez doplatka:
1) Serija od 4 marke sa slikama francuskih naučnika: Plante, pronalazač akumulatora; Amtoine Beclere, osnivač radiologije; Octave Terrillon, tvorac asepsije; Etienne Ochmichen, pronalazač helikoptera. 2) Serije od 7 maraka sa slikama inosiranih Wlavnih ljudi: Kopernik, Mikel Anđelo, Servamtes, Rembrant, Njutn, Mocart, Gete. i
3) Serija „Heroja otpora”: Jean Moulin, Eonore d'Estienne d'Orves; Keller (ingć-
| тлемг des travaux des PTT); Lebas; Bros-
17
solette.
4) Serija od 2 „evropske” manmke.
5) Razne poštanske marke; Golubarsivo; — UNESKO (2 marke); 2000 godišnjica Liona; — 150 godišnjica Cour des Comptes; — Javni radovi u Francuskoj (75 godišnjica); Brest; — Sehoelcher; — 200 godišnjica sevrske manufakture.
NOVA IZDANJA ZA S. A. D. ZA 1957 GODINU .
Iz „Michel-Rundschau” saznajemo da su za 1957 g. do sada najavljene ove 5 mianke: