Филателиста

мерак, који је некада припадао породици Вука Караџића, променио је неколико власника, а сада се налази у чувеној збирци

Макса Х. Беса из САД.

(Ове су марке ретке и зато што је, прва наклада марака с грбом била необично мала: од | паре 2.040, а од 2 паре само 1.944 примерка. Најзад, треба имати у виду и чињеницу, да су прве — новинске марке биле кратко време у употреби (свега нешто више од 10 месеци), и да број претплатника на стране новине и часописе из (Србије у то доба није могао бити велики.

Кад све ове околности имамо у виду, биће разумљиво зашто прве новинске марке, оригинално жигосане, претстављају велику реткост.

(Слично је и са маркама с ликом кнеза Михаила. Пре свега, и за њих су важили, што се тиче употребе, исти прописи, који су важили и за прве новинске марке. И оне су се лепиле на пограничним поштама на новине из иностранства на начин прописан у том „Упутству од 13. 1. 1666. Од новинских марака с ликом кнеза Михаила најређи су примерци трећег штампања, од фебруара 1869 године, нарочито вредност од | паре (Каталог – Југофилателије __ бр. 18—19).

Новинске марке од | паре с ликом кнеза Милана Обреновића такође се ретко налазе жигосане. Да ли по навици и обичају, који је важио још од првих новинских марака, или на основу неког прописа, који нам није познат, — чињеница је да су ове марке врло често прецртаване оловком или пером, или су остале нетакнуте, онакве какве су биле залепљене, а врло ретко поништаване поштанским жиговима. Марке од | паре првог штампања (Kar. јЈугоф. бр. 20), уколико су поништаване, обично су жигосане равним или овалним жиговима „НАПЛАЋЕНО",

а сасвим ретко и жиговима с ознаком места.

Доуго штампање марака од | nape (Kar. Југоф. 6р. 26) изашло је почетком 1872 године. (Ове марке, што је интересантно, зупчане су линијски 1115 до 127 у разним комбинацијама овог зупчања, или су пуштене у употребу незупчане. Да ли су ове марке, по правилу, требале да буду незупчане, па је само један мали део грешком прозупчан, — није се могло утврдити. Тачно је, међутим, да од ових марака има много више незупчаних него зупчаних. Познато је да су незупчане марке другог штампања биле у употреби већ од фебруара 1872 године, дакле одмах после њиховог пуштања у течај. Међутим, зупчане марке су ретке, а нарочито поштански жигосане, а нарочито на новинама или фрагментима.

Изменама и допунама у Закону о поштама од новембра 1872 године повишена je гакса за отправљање новина од једне на две паре за сваки број новина до 10 драма (32 грама) тежине, а за сваку даљу тежину од 2 драма (16 гр.) на још по две паре. (Ова промена поштанске тарифе захтевала је израду нових марака од 2 паре. У том

ризу у збирци

циљу Министарство унутрашњих дела, под којим су онда биле поште у Србији, предузело је (фебруара 1873 г.) мере за штамнање ових нових марака. Образована је и посебна комисија, која је водила рачуна о

њиховој изради и којој је било стављено у дужност да исте треба да буду готове до 1 јуна 1873 г., кад су марке доинста и биле пуштене у течај. У међувремену марке од | паре, због повећане таксе, трошиле су се у већим количинама него што је било предвиђено. (Стога је министарство унутрашњих дела предвидело могућност израде нове емисије марака од | паре у тиражу од 100.000 примерака. Судећи по папиру и бојама, свакако да је у току марта или априла 1873 године доиста и оштампана ова количина марака од | паре. (Ово потврђује и чињеница да је већа количина ових марака, заједно с преосталим вредностима с ликом кнеза Михаила, касније продата Ha лицитацији.

По опису који сам добио један пар марака од | паре, од којих је једна у односу

на суседну марку оштампана наглавце (ЕбееЂбсће), припада, чини ми се, овом последњем штампању. Тај пар био је некада у збирци ђенерала Рашића, односно краља

илана, а касније у збирци Р. Ферарија. Године 1923 марке су продате на лицитацији у Паризу за 5.000 златних франака. Још увек се овај пар марака налази у Паједног познатог сакупљача српских марака. Благодарећи Инж. Д. Станимировићу, професору уметничке фотографије из Париза, доносимо снимак ових најређих српских поштанских марака, — једини до сада познати примерак. Марке нису најбоље очуване: обе су са наборима, али имају оригиналну гуму, што потврђује уверење да се не ради о примерцима из макулатуре, већ о грешки у штампи.