Филателиста

Крајем 1878 године оштампана је друга наклада марака од 2 паре с ликом кнеза Милана, која се од прве разликује по папиру, распореду штампарске плоче ни другим типичним манама услед оштећених клишеја (сломљено слово „Т"“ у речи „ПО. ШТА" и др.). Како прва наклада ових марака (од 1. VI. 1872)) није била потпуно утрошена и како је у међувремену изменама и допунама Закона о поштама од 19. ХИП. 1879 била укинута наплата таксе за отправљање новина, само врло мали број марака ове друге накладе оригинално је, поштански, жигосан и стога оне, нарочито на новинама, претстављају велику реткост.

Веома ретко, новинске марке су се употребљавале и за франкирање писама или допуну одговарајуће таксе уместо редовних франко марака. (Оваква писма веома су цењена и тражена међу сакупљачима, уколико се и овде не ради о шпекулативним творевинама. Прве новинске марке, као и оне с ликом кнеза Михаила и Милана, фалсификоване су од разних лица. (Оне су обично, у колико се не ради о маркама на целим новинама (па и онда нисмо увек потпуно сигурни у њихову исправност, јер постоје и такви фалсификати), услужно жигосане, јер су појединци, још пре Првог светског рата, злоупотребљавајући своје званичне – положаје, · исте поништавали с оригиналним поштанским жиговима. Најзад, оне су поништаване и с лажним жиговима домаћег и страног порекла. Чињеница да их има много лажних, код неких филателиста умањује жељу за њиховим скупљањем, док с друге стране, код оних упорних и више заинтересованих, ствара посебну драж и јача напоре да се исте пошто-пото пронађу и њима украсе своје збирке.

С. Остојић

Сарупљање поштанебих целина „риши ступањ“ у филателији

Под именом ,„поштанске целине подразумевају се поштанске коверте, дописне карте и други обрасци (у неким земљама омоти за новине, упутнице и др.), на којима се налазе отиснуте поштанске марке (наштампане, а не налепљене). — (Ово смо дефинисали због тога, што многи сакупљачи погретино сматрају као целине коверте са налепљеном серијом марака и пригодним жигосањем. — Размена таквих целина са иностранством није ни у једној земљи ограничена, па се много лакше може доћи до њих путем дописивања са иностраним партнерима.

Ако мало боље погледамо у чему се ове целине разликују од марака, доћи ћемо лако до констатације, да се скоро ннучему He разликују, јер и оне врше исте функције као и поштанске марке, издају се од стране поштанских управа, а после извршења функције, за коју су намењене (преписка или наплата извесне предвиђене таксе за учињену птт услугу), све те целине могу се исто тако сакупљати, сврставати у збирке, па чак и специјализовати до степена студија, — као и поштанске марке.

Прве целине су издате још 1840 године у Енглеској: то су познате „Миш атду“ коверте и омотнице за преписку, које су данас веома ретке и тражене у круговима сакупљача. — (Од тога времена до данас све државе, све самосталне птт територије, па чак и неке локалне градске и друге поште издавале су безброј разних целина, – које се широм света сакупљају и обрађују у веома интересантне збирке.

(Сакупљачи целина, или како их код нас зову целинаши , малобројнији су од сакуп-

љача марака, али ипак имају у многим државама своја друштва, па чак и своје савезе; врше размену, издају своје часописе, одржавају изложбе, конференције, конгресе итд. — све исто као и филателисти уопште.

Пре ' педесетак година није се могла ни замислити једна збирка марака, у којој не би биле приказане и целине, паралелно са поштанским маркама. Касније је интересовање за овим подручјем мало опало, јер су поједине државе с емитовале све више и више различитих марака, тако да су сакупљачи једва могли одржати темпо. са тим разним емисијама, а већ после Првог светског рата постало је немогућно сакупљати све марке света, — толико је било различитих нових издања. — Наравно, филателисти су тада почели да напуштају оне територије сабирања, које су им биле најнезгодније; — престали су да сакупљају поштанске дописнице и коверте баш због тога, што је за њихово сортирање требало имати посебне албуме, или, као што су то многи сакупљачи радили, изрезали би марке са тих целина и тако изрезане делове целина лепили у албуме, не мислећи при томе, да су на тај начин упропашћивали целине, јер се вредност признаје само примерцима потпуним — целим — неоштећеним. Баш због тако _ масовног упропашћавања целина, неке од њих су постале веома добре и данас свуда тражене.

Ба великим међународним филателистич ким изложбама последњих година показало се, да је сакупљање целина широм света опет завладало и да задобија све већи значај. За поједине збирке целина дате су високе награде, а на последњој изложби „Јпегрозја

100