Филателиста
~
ђења перспективне емисионе политике марака. To сједне стране диктирају културно-пропагандни (разлози и тртовинско-валутарни интереси, а сдруге стране захтеви филателиста као главних потрошача пригодних марака.
Познато је да у земљама, где је филателија развијенија, филателисти настоје да имају пуну интеграцију У емисионој политици марака и да због тота долазе у сукоб с поштанском управом по разним питањима у вези са издавањем марака. Они делују преко својих ттуштвених организација тако ла чик и Међународна филателистичка федерација (ФИП) доноси резолуције у погледу појединих издања марака. |
У Белгији се, например, филателисти већ годинама (боре против издавања добротворних марака с великим доплатним вишком у добротворне и друге сврхе, које филателисти морају да плате, ако желе да имају те марке у својим збиркама. ФИП је по овој ствари донела одлуку да се марке, које имају доплатни виштк већи од 50% франкатурне вредности, не признају као поштанске марке и да се скупљачима сугерише да их не узимају.
Француске филателисте мучи тајност тиража "продатих пригодних марака, због чега отворено и преко своје штампе нападају поштанску управу. — У Запалној Немачкој министар пошта сазвао је у Бону, пре неколико година конференцију за штампу уз присуство најугтледнијих уметника и филателистичких новинара са циљем да се кроз стручну дискусију дође до корисних закључака у погледу естетског изгледа будућих издања немачких марака. То због тога, штто се дуго времена преко филателистичке штампе водила полемика о неким неукусним и на изглед безсадржајним немачким маркама, као и због неиздавања лепих, сликовитих марака с мотивима који су данас актуелни у свету. — Многе су државе изгубиле филателистичку атрактивност због прекобројних издања пригодних марака, као и због сувишне експлоатације филателије.
Југословенски филателисти не могу притоворити нашој Поштанској управи ни због једног од наведених случајева У другим земљама, јер код нас се уопште не штампају марке сдоплатним вишком; тиражи свих пригодних марака се објављују; пригодна издања се штам-
пају са актуелним мотивима и темама;
број издања у години је умерен. Међутим, код нас неки филателисти који никако не могу да одвоје филателистичку трговину од аматерске филателије, изражавају негодовање због извесних постојећих ограничења, која су у-
следилакао последица ликвидације при– ватног трговачког сектора у нашој зем= љи.
У Југославији је забрањен пренос и слање марака у иностранство. За то је једино овлашћено Предузеће за промет маркама „Југофилателија“, које продаје марке по званичном курсу динара, тојест на бази од 300 динара = 1 долар. Познато је, да при систему ограниченог валутног промета, поштанска марка претставља погодан трансвер валуте и због тога се код нас на пошти не може купити неограничена количина пригод= них марака.
Да би се аматерска Филатељија не само одржала и развијала код нас, за сваког члана филателистичких удружења резервише се по једна комплетна серија пригодних марака за њихове збирке, а за размењиваче са иностраним партнерима још 10 серија ових марака. Филателисти шаљу своје марке иностраним партнерима у сврху замене за друге марке, на основу постојеће Наредбе о условима под којима чланови Савеза филателиста Југославије могу вршити филателистичку с" размену поштанских марака < иностранством, коју је издао Комитет за спољну трговину (,„Службени лист ФНРЈ“ бр. 2/57). Један размењивач по овој Наредби може у току месеца да пошаље разним партнерима марке у вредности до 10.000— wapa. Као допринос развоју фФилателије код нас може се сматрати и увођење у продају пригодних коверата, које Поштанска управа издаје уз свако издање при– гтодних марака. Ове се коверте могу купити и уз комплетне серије пригодних марака и то у неограниченој количути“. Све је ово лепо и красно, али имало би се још штошта да уради у корист развоја наше филателије, а да се не крње ни интереси Поштанске управе.
Ми смо мишшђења да пригодне марке треба да се пуштају у што шире кругове у земљи и у иностранству. Оне не треба да буду само објекти за филателистичке збирке, већ и пропагатори разних. корисних идеја и творевина и вредства за упознавање ширих кругова са разним наукама, достигнућима у наукама, са научним радницима, са значајним догађајима и личностима у прошлости и садашњости итд. Ради тога оне треба лако да долазе до руку широких слојева народа, а нарочито омладине.
Да бисмо могли што ефикасније ширити филателију међу омладином, не би требало издавати пригодне марке високих вредности, јер су оне за омладину недостижне, а тешко су достижне и за многе одрасле — редовне чланове филателистичких организација.
138