Филателиста

у __ ПБ

Висина тиража пригодних серија треба да буде већа, те да се могу комплетне серије тих марака пуштати у продају преко свих већих пошта.

Треба дејствовати да се пригодне марке, док су у течају не продају у тродавницама марака са великим надвишавањем цена.

Можда би било корисно угледати се на недавно решење Министра ШТту Француској и образовати при Ген. дирекцији ШТТ једну саветодавну комисију за питања која се односе на поштанске вредноснице, — не само марке, већ и дописнице и коверте (В. у одељку „Кроз филателистички свет“).

Нетачно обабештење о филателистичвом животу Југослабије

У филателистичком часопису „РЕН SAMMLER РТЕМ5Т" (Бр. 18 из 1959) објављен је чланак под насловом (на немачком језику) „Филателистички живот у Југославији“. Можда на овакву „литературу не би требало ни обраћати пажњу нормалних људи, али пошто је у питању часопис, који читају многи Филателисти код нас и у свету, морамо се задржати на неукусним и неистинитим детаљима које он садржи.

Ево у изводу како се пише о филателистичком животу у Југославији пером неког назови познаваоца:

„Ове године је у Дубровнику одржана тодишња скупштина Савеза филателиста Југославије и омладинска изложба марака ЈУФИЗ IV.

„Рад сеупштине се одвијао саобразно директивама Генералне дирекције ПТТ, односно њена два органа, који су за ову скушштину били делегирани. Контрола преко ових органа је у редовима правих филателиста врло непријатна и непожељна, „У Савезу филателиста Југославије важи званично гледиште да су кључне вредности за Југославију неопходне...

„Чињеница јасно показује да и код нас преовлађују они који појма о томе немају шта је филателија.....

„На Конгресу ФИП-е у Палерму (Италија) југословенски претставник ће тврдити да у Југославији нема кључних втедности, да се нико због свог публигистичкот рада не искључије из редова филателиста, да нема директива, које прописују Генерална дирекција ПТТ и да није тачно да су контролни ограни Генералне дирекције ПТТ узимали учешћа на окупштини......

итд итД...... Заиста, само потпуно непознавање

ствари или зла намера могу да испишу овакве неистине.

За сваког ко и најмање познаје филателистички живот у Југославији биће

јасно да је у горе наведеним редовима проговорила ниска пакост, или да је производ апсолутног непознавања чињеница, а то је опет своје врсте неваљалство, да се на овај начин пише о стварима које се не познају.

Опште је позната ствар, например, да је Савез филателиста Југославије већ дуго година био у врло затегнутим односима са Генералном дирекцијом ПТТ, па је та околност у више случајева налазила израза и у нашој филателистичкој штамшти. Из разлога заштите наших општих интереса и поштовања угледа Савез филателиста Југославије није давао штири публицитет овом неслагању, већ се, напротив, трудио да разлозима и убећивањем утиче на смањење затегнуто- · сти. Уосталом, не би било целисходно расптављати о неслагањима начелног карактера пред ширим форумом јавности. Савез филателиста Југославије није никада крио да се у многочем не слаже са Генералном дирекцијом ПТТ, али то опет није разлог да се непријатељски иступа пред широм јавношћу. Извесне расправе треба у општем интересу задржати у домаћем кругу, јер шира јавност ту не би могла ништа помоћи, а отшти углед могао би претрпети само шттету.

То што нашим скупштинама присуствују делегати Генералне дирекције ШТТ нико паметан не може крстити контролом, јер је то учешће само акт обичне куртоазије и ништа више. То је такође опште познато и делом потврђено на свим нашим скутштинама.

Кад се у таквој ситуацији нађе ипак бедна пушица, која напише да се „рад скупштине одвијао саобразно директивама Генералне дирекције ПТТ“ .., онда је то достојно само непознатог нам писца, који, изгледа, нити је био на скупштини у Дубровнику, нити познаје прилике у југословенској Ффилателији, па му је зато овај напис пун нетачности.

139