Филателиста

Треба ли се још задржавати на произзвољним тврдњама, које тај „велики познавалац“ тако самоуверено напамет изрече — па ипак остаде живг... Зар није смешно то што он зна чак и шта ће претставник Југославије на Конгресу ФИП-е у Палерму изјавити, — а не зна, сиромах, да у Палерму неће бити конгреса, пошто је конгрес одржан у мају месецу ове године у Хамбургу.

Ето тако се познају ствари и ето како се са таквим „познатим“ чињеницама оперише! |

Чудно је само да часопис, који пољаже на свој углед у свету, допушта да се у његовим редовима објављују чињене це које доказују тотално непознавање Ффилателистичког живота у Југославији!

М. К. Ивановић

Млетачра пошта у Стамболу

— Извод из чланка Х. Рифлара “ „Га Рћајене Егапса:зе“ бр.926 —

Влада млетачке републике, свесна моћи и уверена у дуговечност, као иу квази-монопол саобраћаја с Оријентом, била је организовала нарочити поштански уред у Стамболу при крају 18 столећа, у 1788 години, а то ће рећи много пре сличних организација поште на Леванту разних европских држава.

Ова пошта била је смештена у палати гувернера републике Венеције у Стамболу за потребе целокупне трговине, која се служила коресподенцијом.

Не зна се тачан датум успостављања ове поште, али се зна да је 24 маја 1788 г. постојао један сличан уред у Венецији са специјалним задатком преноса поште за Стамбол.

Изгледа међутим, да су ове две поште у почетку имале само провизоран карактер, јер нису примале писма за одредишта даља од Венеције, односно даља од Стамбола.

У принципу, транспорт је био ограничен само на комерцијална писма, а не и на пошиљке новца, драгоцености и дратог камења. |

Ова служба функционисала је два пута месечно; одлазак из Венеције био је одређен друге и четврте суботе у ме-

" сецу, почевши од 7 јуна 1788г., док је

одлазак из Стамбола био утврђен на осми и двадесетосми дан у месецу.

Поступно, почевши од 23 јула 1788 г., пошта, која је ишла из Венеције, добијула је задатак за пренос писама и поптиљака за Смирну, Каиро, Алеп, Солун и друге крајеве, под условом да поштарина буде плаћена у Венецији.

Из једне поштанске тарифе, објављене у Стамболу 18 априла 1789 године, излази да је пошта републике у овом граду могла примати писма одређена не само за град Венецију, већ и за одрежишта у целој републици Венецији, за

________________________________________ OP——

разне италијанске државе, за Француску, Шпанију, Португалију, за Аустрију и за Немачку, за Белгију, Холандију, Вел. Британију, Шкотску и Ирску и, тако рећи, за целу Европу, с изузетком Русије и Скандинавије. Ова општа тарифа била је исто тако објављена и у Венецији.

При крају 1789 године служба је била проширена на вредности у златном новту, препоруком забележеном у нарочити регистар, по тарифи рачунатој 19 од вредности пошиљке поред обичне тарифе. Откриће, које је учинио Дал Ђан, састоји се у једном писму експедованом из Стамбола 8 новембра 1788 г. на адресу руског генералног конзула у Венецији. Ово писмо носи један специјалан поштански жиг црвене боје с натписом „UFFO DI POSTA /IN/ COSPOLI" y три реда; изнад натписа је глава лава Св. Марка, а испод један мали украс, све у кружном оквиру, величине пречника 38 мм. То је било препоручено писмо регистровано под бр. 80 м за које је био плаћен износ од 2 лире и 20 солди.

Шисац наводи да и он има у својој колекцији једно писмо с истим жигом од 24 децембра 1790 године, упућено на исту адресу, и завршава чланак овим речима: „Ово откриће, за које заслуга припада еминентном скупљачу жигова Дал Ђану, је један нов и врло интересантан допринос познавању историје пошта уопште и, нарочито, млетачке пеште у 18 веку.“

ПОШАЉИТЕ ОДМАХ БРОЈНО СТАЊЕ ЧЛАНОВА !

140