Филателиста

градске прошлости“ (објављеног у „Општинским ковинама“ за 1940 годину), наводи да се 1943 године пошта налазила у кући Наума Ичка, преко пута Саборне цркве, и да је према томе она била смештена у мензулани на Калемегдану три тодине. По Ранковићу се пошта шреселила из Ичкове куће у зграду, која је била на углу Васине и Кнегиње Љубице улице (где је доцније саграђена зграда за Класну лутрију). Међутим, В. Ј.

дине) на неколико места помиње стару пошту на Батал-памији, која се налазила у ПЏоштанској улици (доцније Гундулићевој и најпосле, као сада, Џалмотићевој). — Из овога се види да се пошта преселила из куће Наума Ичка на Батал-памију, а не у Васину улицу. Свакако пак под утицајем пословног света, а и других државних установа, због удаљености од насељеног дела вароши, пошта је била пресељена из По-

Кућа Наума Ичка

Ђорђевић пише, на основу докумената из државног архива (у „ПТТ“ за јуни 1956): „Приликом бомбардовања Београда, јуна 1862 тодине била је оштећена и „Правителствена кућа налазећа се спрама Оаборне цркве“ у којој је била смештена београдска пошта. Због тога је пошта са мензуланом пресељена „изван шанца на Батал-џамију“, на место у данашњој улици Мајке Јевросиме бр. 13. Изгледа да је ова сеоба извршена) у почетку 1863 године.

Како је пошта на овом месту била доста удаљена од тадашње беотрадске чарплије, која се углавном налазила у Савамали и око Варош-кашије, одбор за трговину и занате обратио се 23 маја 1863 тодине Министру финансија пражећи да се установи у чаршљији, код цркве „једна поштанска подружница — филиjan”, да би се олакшала веза пословног света са пошттом. Тиме се успело само, да су 31 октобра 1863 године „намештени сандучићи за предавање оних писама за која се такса поштанска напред не плаћа" (В. Ј. Ђорђевић). То су били први поштански ковчежићи у Београду.

А и Сретен Поповић (у делу „Путовања по Новој Србији“ писаном 1878 го-

штанске у Васину улицу и тамо је остала све до пресељења у Коларчеву зграду, У просторије, у којима је било до тада аустриска конзуларна пошта, која је била! затворена 30 септембра 1869 године, па је српска пошта могла бити тамо усељена при крају те године.

Иако је Србија већ била отворила своје поште по Србији, аустриски конзулат није одустајао од своје намере да отвори своју пошту у Београду, — поред већ отворене српске поште. Мада је кнежевска влада, чим је сазнала за ту намеру конзулата, уложила протест, ни тај шротест ни поновљене ноте нису постигле никакав успех, да се спречи отварање ове поште. — Она је била отворена 1 августа 1841 т.

Отварањем ове аустриске конзуларне поште није био успостављен и непосредан поштански саобраћај између Србије и Аустрије, већ је створена само могућност да пошиљке из Аустрије за Србију — за унутрашњост Фрбије —

њеним посредовањем буду предате срп-

ској пошти у Београду, а пошиљке за