Филателиста

ПОЗНАЈТЕ ИСТОРИЈУ ФИЛАТЕЛИЈЕ Пе еуе ен са 0 „УНИКАТИМА" (наставак) У

И марка Британске Гујане од 1 цента, кармин-црвене боје, штам пана 1856 године као привремено издање, позната је само у једном једином примерку, до данас.

У недостатку редовних поштанских марака које су штампане у Лондону, а које још нису допремљене у главни град Сеогвегомп (Порџтаун), директор поштанске управе британске Гујане одобрио је 1856 године да се у штампарији месног листа оштампају мање количине привремених марака, за локалне потребе.

Пошто је све требало брзо обавити, јер марака није било, овла шћена штампарија употребила је као слику на марци стари клише који је обично стављан у заглавље о поморским новостима. Слика представља једрењак око кога је стављен натпис уобичајен за све енглеске поседе: „Ратициз Рештизаџе Мааааашт" (Дајемо, али тражи мо да се узврати). Све је то стављено у правоугли оквир а око њега је оштампан назив колоније: Вашзћ Ошапа и вредност франкатуре. Марке су од 4 цента а штампане су једна на црвено-карминској јако сјајној хартији а друга на плавој хартији истог квалитета. Колико је марака штампано у једној или другој боји данас није познато.

Прво сазнање о постојању марке на црвеној хартији са номиналом од 1 цента потиче из 1873 годипе. (УуегЕ Мо. 12). Проналазач је био опет један дечак из Лондона (Мегпоп Машсап) који је у старој преписци своје породице пронашао један коверт са марком од | цента Британске Гујане. И коверт и марка били су у веома AOшем стању услед дугог лежања; на марци су сва четири угла била поткресана. Дечак је продао коверт са марком једном колекционару за шест шилинга. Ни дечак ни купац нису знали шта вреди овај документ. Десетак година касније, сопственик марке изложио је своју збирку продаји (1882). Кад је Мак Кинон (тј. власник марке на писму) већ био у погодби да своју збирку прода, појавио се нови купац који је за писмо са марком од 1 цента понудио Мак Кинону 550 долара. Тако је писмо дошло у руке трећем сопственику. |

Четврти купац био је у оно време чувени сакупљач, барон Ферари, познати и чудни љубитељ, који је успео да сакупи највећу и свакако најбогатију збирку свих времена. Ферари је купио писмо са марком од 1 цента Британске Гујане за своту од 750 долара.

Ферари је своју раскошну збирку био завештао берлинском музеју, који је један од највећих музеја поштанских марака на свету. Ферари је међутим највише живео у Паризу, те је и његова збирка била уз њега. Кад је избио први светски рат, Ферари је као аустријски држављанин морао да напусти Париз, а своју збирку огромне вредности оставио је на чување у згради аустриског посланства у Паризу. Француска држава је током првог светског рата конфисковала сву непријатељску имовину па је тако и Фераријева збирка дошла под удар секвестра.

После првог светског рата Фераријева збирка је изложена јавној продаји 1922 године и производ те продаје (око неких 23 милиона франака), предат је државној благајни као приход на име репарација. Постоји прича (чија се вредност и истинитост оспорава) да је приликом продаје Фераријеве збирке један од интересената за писмо са марком од 1 цента Британске Гујане био и енглески краљ Борбе пети, који је био веома велики љубитељ Филателије, нарочито загрејани сабирач за марке британске Империје и колонија.