Филателиста

Било то тачно или не, чињеница је да је писмо о коме овде говоримо продато на аукцији 1922 године за 300.000 франака. Била је то највећа цена која је дотле плаћена за једну марку. Надметач је био ондашњи трговац из Лондона Опеђег;, који је марку купио за свога налогодавца, Алшта тада, дотле непознатог сабирача из Америке. По смрти А..Хинда, марка је опет дошла у продају и достигла је 1940 године велику цену од 42.000 долара.Купац је желео да остане непознат и то је остао.

Последњи пут писмо са овом марком виђено је на великој филателистичкој изложби у Лондону 1965 године, приликом прославе стогодишњице каталога „Зташеу—бОђопз". Тада је писмо даноноћно чувано од стране специјалних чувара.

То је укратко занимљива и чудна историја ове велике реткости.

Али то је само лице. Међутим постоји и њено наличје, исто тако занимљиво:

Наличје ове приче испричао је такође један од великих филателиста, тек 1951 године. Био је то Морис Бирис (Машџлсе Вштиз) који о најређој марци Британске Гујане прича:

Десетак дана пре једне од текућих продаја Фераријеве збирке 1922 године, прича Морис Бирис, отишао сам код експерта Жилбера који је руководио продајом ове чувене збирке, да бих по обичају прегледао лотове који ће се лицитирати. Међу маркама налазила се и чувена марка од једног цента Британске Гујане, за коју се тврдидо да постоји само у једном једином примерку. Пажљиво сам прегледао примерак који је био у веома бедном стању: сва четири угла поткресана, боја негде избледела а местимично поново обојена, сјај хартије понегде знатно смањен, као што се често дешава код марака које су пране или су прошле кроз многе руке. Своја опажања саошштио сам и експерту Жилберту који ми је тада одговорио: Га марка је заиста-врло спорна. Пре свега није познато да постоји над лежно одобрење или налог да се штампа марка од једног цента. Бирис је одбацивао могућност да је у питању нека грешка јер је у то време било стотине примерака марке од 4 цента црвене-кармин боје, па би се свакако нашао још који примерак од једног цента. Жилберт је одобравао констатације Бирисове, али пошто је била у питању марка о којој се на све стране причало као о уникату и најребој марци, он није смео да је искључи из продаје већ је у каталогу продаје дата знатно увећана фотографија уз напомену да се марка излаже продаји таква каква је, без икакве гаранције.

Морис Бирис даље тврди да је накнадно још детаљно разгледао марку и установио: да је један примерак марке „Еошг сеп!5"' доста видљиво био преправљен у ОМЕ Сеп:. Најпре су избрисана слова Е и 5. Остало је дакле ОЏЕ СЕМТ. Онда је између две вертикале од Џ израдиран доњи део а убачена попречна црта како би се направило М. Затим је лако исправљено Е да би се направило Е и тако је добијено ОМЕ СЕМТ. Да би се све то прикрило марка је наново делимично обојена, али је боја нешто друге нијансе, тако да је десна половина различита од леве. Најзад је цела марка накнадно глачана да би се повратио сјај првобитне хартије.

На сам дан продаје, прича даље М. Бирис, седео сам на тераси хотела очекујући једног пријатеља и читао новине. Близу мене седела су два Немца чији сам разговор нехотице чуо:

... Данас се продаје та марка о којој се толико прича као о најребђој марци на свету. Да ли те она интересује2

— Да. Данас ће се изложити продаји та марка. Ја се лично не интересујем, чак сам објавио неколико чланака да бих доказао да

6