Филателиста

је то обична подвала. Али мораћу да је купим, макар се изложио бламажи. e .

— Па зашто купујеш марку за коју си уверен да је лажна»

— То је за мог Американца. Он је чуо да је то најређа марка на свету и хоће да је има по сваку цену. Дао ми је одрешене руке да платим сваку цену.

— Дакле, ако неко такође има налог са неограниченим овлашћењем може се десити да та марка достигне цену од неколико ми лиона. .

— А не, тако далеко нећу ићи. Мислим да ћу бити приморан да понудим и 300.000 франака за ту марку.

— Зашто онда просто не јавиш твом налогодавцу да је марка лажна и да је зато ниси хтео да купиш

— У том случају могу се десити две ствари: или ће руководилац продаје повући марку са изјавом да је лажна и ја бих био ослобобен куповине, или ће он ипак оставити марку да се лицитира па ће је неко други купити. Како ћу ја тада изгледати мом Американцу који ми је дао неограничено овлашћење. Он ће бити убеђен да сам ја био у досауху са купцем.

По подне тога дана, наставља своју причу М. Бирис, нашао сам се у сали за продаје чувеног Хотел Дроуот и убрзо видех једнога од мојих Немаца, тојест баш онога што је рекао да има пуно овлашће ње да марку купи по сваку цену. Питао сам за његово име и дознао да је то познати лондонски трговац М. Грнеберт, пореклом Немац али настањен у Лондону. Одлучих да приредим једну лекцију овак квим купцима и пословима.

У сали сам нашао једног пријатеља кога сам замолио да он, као трговац, лицитира за мене јер ће тако мање буке бити ако трговац плаћа тако велику цену, него што би био случај кад се један приватни сакупљач надмеће на јавној продаји. Тај пријатељ је пристао.

Кад је у току продаје на аукцији дошао ред на „једини примерак" Британске Гујане, настаде мало комешање. Руководилац продаје г. Жилберт објавио је гласно да је марка оштећена, да је на увећаној фотографији у каталогу јасно видљив тај недостатак, да се марка продаје без икакве гаранције и да никакве рекламације неће бити накнадно прихваћене. Марка се продаје таква каква је, нагласио је г. Жилберт.

Почетна цена је била, чини ми се око 20.000 франака, и ускоро марка дође до 60.000. Тада настаде мали застој, али убрзо цена достиже 200.000 франака. У том тренутку мој пријатељ који је за мене лицитирао застаде озбиљно и ако сам га ја коленом опомињао да иде даље. Како он није хтео, ја лично наставих надметање. Гриеберт и ја подизали смо понуде по десет хиљада франака. Ја сам дотерао до 290.000 а Гриеберт додаде још десет те његова понуда дотера до 300.000 Франака. Ја тада напустих даље лицитирање.

Кад је продаја била завршена, пошао сам према свом конкуренту, Г. Гриеберт-у, да му честитам и опазих његов поглед који ме је хтео згромити. Просто ми се учинило да ме погледом шамара. Али ипак кад сам му пришао он начини љубазно лице и чврсто ми стеже руку уз љубазан осмех.

То је ето наличје ове историје о „најређбој марци" Британске

Гујане, како га је испричао веома познати сакупљач нашег времена, Морис Бирис.

БАДЕН, марка од 9 кр. на зеленој хартији

Прве поштанске марке немачког великог војводства Баден издате су 1851 године, Штампане су на обојеној хартији, при чему је за