Филателиста

“~ 4 А у ~ ХК па i - Če bi upoštevali dela vseh teh avtorjev, bi lahko katalogizirali najmanj 10.000 različnih slovenskih znamk. aa are e Vsi ti izsledki so kot ogromna teža padli na filateliste; videli nis pač gozda radi samega drevja. Čimveč se je delalo in raziskovalo, temveč filatelistov je opuščalo zbiranje verigarjev. Povsem jasno je, da nihče ne more biti vpeljan v vse tajnosti te izdaje. Krog ljubiteljev slovenskih znamk se je vidno manjšal in danes je zanimanje zanje docela poleglo. Imel sem priliko razgovarjati se tudi z zbiratelji v Franciji, ki so prav tako odklanjali zbiranje verigarjev iz istih razlogov. Stopimo tedaj v javnost s katalogom, ki nam ne bo jemal veselja do naših znamk, ki ne bo preobširen in preveč zamotan, kajti le na ta način lahko zopet poživimo zanimanje; saj vsi filatelisti ne morejo biti tudi „znanstveniki”. Naša dolžnost je, da se ravnamo po večini. Mislim, da bo srednja pot dovedia do zaželjenega razultata. Predvsem pa odklanjamo vsako sugestijo, od katere bi imeli gotovi krogi koristi.

PLASMAN PRIGODNIH POŠTANSKIH MARAKA NA INOSTRANOM TRŽIŠTU

Upravni odbor Zajednice JPTT doneo je u mesecu junu 1968. =. odluku kojom je ovlašćen Generalni sekretar Zajednice JPTT da može od svakog izdanja prigodnih poštanskih maraka izdvojiti do 50% od_ ukupnog broja kompletnih serija za plasman na inostranom tržištu i za naknadnu prodaju na unutrašnjem tržištu. |

Prema ovoj odluci, kao i usvojenim normama da se prigodne poštanske marke izdaju u tiražu od 200.000 kompletnih serija, proizlazi da će se za unutrašnje tržište izdvajati (od svih boljih serija) samo 100.000 serija, što može po našem mišljenju — negativno uticati na rad filatelističkih organizacija i filatelista. e

e VESTI IZ MEXIKA

Kao priređivač olimpijskih igara u 1968. godini Mexiko je роzvaniji da izdaje prigodne marke povodom ovog događaja nego neke nepoznate arabijske i afričke državice kao što je to bio slučaj prilikom održavanja zimskih igara u Grenoblu. Izdavačka politika Mexika Je do sada bila veoma zdrava.

Od 1965. godine godišnje se izdaje jedna predolimpijska serija, koja sadrži vrednosti koje še u normalnom poštanskom prometu najviše upotrebljavaju. Ove marke su prodavane na svim poštama u zemlji, kako bi se stanovništvo koliko je to moguće upoznalo sa ovom velikom priredbom.

Pored ovih prigodnih serija izdati su i prigodni blokovi, Ovi iz 1965. i 1966. godine imaju doplatni višak od 50% od nominalne vrednosti, dok izdanja za 1967. i 1968. godinu imaju neznatan doplatak. Blokovi iz 1965. godine nisu bili gumirani. Svake godine je izdato 250 hiljada kompleta. Pošto su ova izdanja kupovali isključivo filatelisti

· moše se reći da je ovaj tiraž bio isuviše visok, što dokazuje i činjenica da se još i danas, izuzev onog iz 1965. godine, mogu ova izdanja ku-

povati na poštama po nominalnoj ceni.

31