Филателиста

пала, те се пред Уједињењем није затекла никаква подела пошта на редове.

Први међународни поштански уговор Србије био је са Аустроугарском 2. децембра 1868. Дописнице (назване „саобраћајне карте“) уведене су у Србији законом од 13. октобра 1871. а прву илустровану дописницу са изгледом Београда издао је књижар В. Валожић 1896. у Београду.

1. јануара 1900. уведена је први пут у Србији званична поштанска упутница, а 30. ХП 1901. „службена поштанска упутница“ за међусобно шиљање новца између поштанских надлештава. 27. априла 1914. („П. Т. Весник“ бр. 5 од 1914) донесен је правилник о унутрашњој упутничкој служби, који је мало времена важио, јер је ступио на снагу 1. јула 1915. (по ст.) а већ 14. јула почео је рат с Аустроугарском.

У Србији су уведене поштанске марке највишим решењем: од 8. УП 1866. које је замењено Законом о маркама поштанским за писма и новине од 31. октобра 1866. са изменом од 16. децембра 1882. (и данас важи). 13. маја 1866. израђене су у Србији прве поштанске марке за новине од ! паре (бронзано-зелене на ружичастој основи) и од 2 паре (мрке на основи љубичасто-сивој). Оне су биле неперфорисане а на њима је био српски државни грб са круном и натписом „К. С. Пошта“. 1. октобра исте године пуштене су у течај и прве марке за писма са ликом Кнеза Михаила и натписом: „К. Србска Пошта“. Оне су штампане у Бечу а 5. новембра штампано је једно издање и у Београду. 15. марта 1895. уведене су „порто-марке“.

Општинске поште почеле су дејствовати 25, јануара 1903. Почетак њиховог рада обележен је овим речима министарског расписа: „Да би отварањем пошта у свим општинама, Краљевина могла забележити један свој културни напредак; да би грађани српски, који станују по селима, могли од сада уживати благодати које је кроз толики низ година пошта пружала само градском становништву Краљевине; да би српска трговина могла корисно делати и у сваки најудаљенији кутак наше Отаџбине доспети; да би војник српски брже, чешће и сигурније добијао гласе из свога завичаја и своје забринуте родитеље веселио гласима да је служба Краљу и Ота бини и мила и драга; да би српска књига и српска журналистика дошла до што већег броја својих читалаца; да би државне и општинске власти биле у што бржој и јефтинијој вези; једном речи, да би сви били задовољни поштанским саобраћајем...“ предају се јавном O 804 општинске и 3390 сеоских пошта. (П. Т. В“ бр. ! од 1903).

У Србији је био спремљен и пројект Закона о поштанској штедионици још 1889. са 22 члана и правилником за извршење, али Народна скупштина није стигла никад да тај закон изгласа. Зато је поштанска штедна служба уведена у Србији тек 1. јула 1926. према правилнику од 4. фебруара исте године.

ЈЕДНА „АФЕРА“ ИЗ ПРОШЛОСТИ око једног примерка поштанске марке од 0.10 динара

Много пута мале ствари изазивају велике узбуне. Тако је пре 70 година цела Државна штампарија дрхтала у узбуђењу због неколико поштанских марака. Наиме, тадашњи руковалац поштанских марака при Министарству народне привреде, Милоје Гајић, који је свакако био ревносан службеник, поднео је крајем децембра 1889. године своме министру један, изгледало је, врло значајан реферат. У том реферату налазила се страшна оптужба: да поштански