Филателиста

ština Ujedinjenih nacija je ukinula mandat na osnovu koga je Južna Afrika upravljala administracijom Jugo-zapadne Afrike i osnovala Savet Ujedinjenih nacija za Jugo-zapadnu Afriku kome je stavila u zadatak da vodi administraciju Jugo-zapadne Afrike do njene nezavisnosti, sa što većim učešćem stanovništva teritorije u upravljanju. Prema želji stanovništva ta novoformirana država je nazvana »Namibja« a savet Je dobio ime: Savet Ujedinjenih nacija za Namibiu.

Nmibia se nalazi između 27. i 28. paralele (uporednika) i graniči se Atlantskim okeanom, Angolom, Zambijom i obuhvata 824.269 kvadratnih kilometara.

Savet Ujedinjenih nacija za Namibiu ima čisto konsultativnu ulogu koja se svodi na pripremanje Nambiaca za upravljanje svojom zemljom kada ona dobije autonomiju i nezavisnost.

Kao i sva ostala izdanja, tako je i ovo pripremljeno u dvema vrednostima: za američko područje U.N. izdaće se marke od 8 i 15 centi dok će za švajcarsku biti izdata marka od 60 santima.

I ako je ovo izdanje prvobitno bilo predviđeno za 17. 9. 1973. godine došlo je do njegovog pomeranja, te će marke biti puštene u prodaju na dan 1. oktobra 1973. godine. i

Tiraž maraka je 2,1 odnosno 2,5 miliona komada, zupčanje 14 %.

Na dan puštanja u upotrebu maraka biće izdat i koverat za FDC а 1 upotrebljavaće se poseban žig — »prvi dan«. .

LISTA MARAKA koje su izdale Ujedinjene nacije od 1951—1973. biće puštene u prodaju 1974. godine i sadržavaće slike svih maraka koje je Pošt. uprava Ujedinjenih nacija izdala u tom periodu.

MEH3VAAHE

Тим именом називале су се штале које су имале одређен број људства и коња за пренос званичних писмоносних пошиљака, а такоБе, када је било на расположењу суруџија (тералаца коња), и кола, онда и за превоз путника. Ти путници у почетку плаћали су по један, после по два и најзад и по два ипо гтрошачаршијских на сат.

До априла 1834 мензулане је одржавала држава. Оне су се налазиле, на извесном растојању, на свим путевима. Имале су по једног „надзиратеља", потребан број татара и суруџија, момака за одржавање мензулане и негу, исхрану коња, као и резервне, одморне коње,

Татари су ишли на пут сами, јашући на коњу издржљивом и брзом. Углавном су употребљавани за пренос званичне поште изван земље, нарочито за Цариград и обратно. Оне су коштале скупо државу и зато је кнез Милош наредио да се издаду под трогодишњи закуп, од 23. априла 1834. до 23. априла 1837. г...

Мензулане су давате под закуп лицитацијом. Услов је био да се на једног коња годишње не сме плаћати више од 50 талира.

У пракси је то тешко постићи. Због тога су 1834 издате под закуп ове мензулане;

1) Београдска са Грочанском — 50 коња по 350 гроша чаршијских од коња. Закупац Хаџи Јован Борђевић. Међутим, већ следеће године та мензулана је имала 60 коња и плаћало се по 400 гроша чаршијских од коња.

У 1836. Tr. Мензулана је била код Калемегдана у Исмаил агином хану, који је само за годину дана под кирију за 3000 гроша турских.

За коња се закупцу плаћало 45 талира годишње.