Филателиста

2) Јагодинска са Баточинском, — 40 коња. Закупци: Тодор Стојановић и Јеврем Поповић. Излицитирана цена 320 гроша чаршијских од коња.

3) Ражањска. — 40 коња по 189,1/2 гроша чаршијских од коња. Закупац Мирча Стојановић. 4) Паланачка. — 40 коња, 348,1/2 гроша чаршијских. Закупац

Хаџи Јован Петровић.

Све остале биле су и даље у државној режији, јер нико није хтео да их узме у закуп испод 50 талира на једног коња. Међу тим државним мензуланама, најважније су у овим местима;

Шапцу 8 коња, Ваљеву 4 коња, Обреновцу 4 коња, Ивањици 2 коња, Књажевцу 1 коњ, Чачку 7 коња, Ужицу 4 коња, Доњем Милановцу 20 коња, Смедереву 3 коња, Фетисламу 3 коња, Брусници 4 коња, Крагујевцу 5 и Карановцу 4 коња.

У државној архиви, у којој су ови подаци узети, налази се и ово „Објавленије мензулџијама на главном друму", које је издао „Управителни Совјет" 18 априла 1834. г., а који гласи:

„По даном нам налогу од Његове Светлости милостивјејшег Господара и Књаза нашега Милоша Обреновића, да се мензулане у Књажевству нашем, на три године лицитирати даду и оном, на кога која остане, пре да се, данс при учињеној лицитацији, при Суду народном, (оне четири напред наведене) под овим условијама:

1) Горе речени мензулџија који се је мензулане за три године, сирјеч ос. 23 априла 1834 до априла 1837 примио, обећава се да ће свагда за цело ово теченије времена, у истој одређено число добрих коња држати, који ће татарина и сваког оног који на мензул путује, лако до друге мензулане донети мочи.

2) Правителство обећава се реченом мелзулџији за ове три године на сваког коња и сваку годину по одређено число гроша и то по пореском течају плаћати.

3) Да од сваког татарина и сваког оног, коме он коње под мензул буде дао, по досадањем већ установљеном обичају на сваког коња, на један сат, по један грош и то по теченију чаршијском наплати. 4) За горе речену накнаду он ће споменуто число коња купити и обдржавати их, који по истеченију уговореног рока његови остају, с којима ће он по свом произволенију располагати мочи.

5) Татарина и сваког мензулом путујућег треба мензулџија пристојно и учтиво да предусрета и мора захтеване од њега коње у свако доба и како му сепоишту давати.

6) Званична писма: Совјета, војних комаданата и Окружних начелства, мелзулџија мора тачно отправљати,. Остала, као капетан ска и приватна, само десившом приликом."

Мензулане се нису могле давати све по одређеној тарифи, до 50 талира на коња. Неке су давате јефтиније а неке скупље, али ниједне не изнад 50 талира. Ипак, та нормирана тарифа није се могла дуже одржати. Кнез Милош је 23. априла 1837. издао наредбу бр. 1329 „Да ниједна мензулана не буду скупља од 30 талира на коња".

Где то ипак неби било могућно, онда да дотично место о свом трошку мензулану држи. Грађани ће по реду вршити мензулове дужности: носити мензуланска писма, давати мензулске подвозе татарима, суруџијама итд.