Филателиста

слабо развијена, трговина тек у повоју, са изолованим појединим местима, па и крајевима, а и уништавајући ратови учинили су своје. Можда је ради тога сакупљање ових писама многима још драже.

Начин сакупљања предфилателистичких писама

Из изложеног већ у приличној мери произилази како треба сакупљати предфилателистичка писма Србије. Као прво, поставља се питање циља који се жели остварити, зависно од афинитета за ову филателистичку област, расположивог времена, али и финансијских могућности. Дакле, исти полазни принцип као и код марака. Неки сакупљачи, у првом реду Србије, могу се задовољити и појединим писмима, други се одлучују да покушају да остваре генералну збирку и сакупе 45 писама колико је било пошта. Има их који иду и даље, па укључују у своје збирке и писма са различитим бојама жигова. Они „најзагриженији“ не остављају по страни „специјалитете“ и “у томе налазе посебно задовољство. Закључимо: индивидуални афинитет и начин гледања на ствари у великој мери предодребује одлуку како ће се и шта сакупљати. Главно је определити се на начин који сакупљачу највише одговара и који му пружа највеће задовољство. А предфилателистичка писма су спремна да са својим жиговима пошта пруже многа задовољства. Треба се придружити мишљењу оних који сматрају да је сакупљање предфилателистичких писама Србије једно од најинтересантнијих подручја међу европским земљама, већ и због кратког трајања овог периода, реткости појединих писама, али и због специфичних обележја која су њен саставни део.

Треба водити рачуна о читкости жига, избегавати замрљане жигове (са изузетком оних ретких), водити рачуна о очуваности писма и његовом изгледу и не придавати већи значај одсуству текста у писму, што и није битно, поготову што су многа управо без текста. Писма су често била и савијана, са видљивим траговима савијања, што такође треба прогледати кроз прсте.

Напоменимо такође да су приватна писма доста ретка, јер су претежно упућивана судовима, општинама, појединим органима власти.

Мако је овај сумарни приказ у првом реду намењен младима и онима који нису довољно упућени у „тајне“ предфилателистичких писама, жеља је писца ових редова да изнесе понешто и за оне који већ чврсто стоје на предфилателистичком тлу и који су зашли или желе да зађу и у прилично ексцентричну „башту“ специјалитета, а и они су различити. Поменули бисмо само неке од њих, без неког посебног реда. Постоје и писма са жиговима транзитних места, двоструки и троструки жигови на писмима, изразито померени жигови (у односу на уобичајено место стављања жига), по величини растућа односно опадајућа слова жига, писма на којима се налази руком писано „китно“ (ознака за хитно-експрес), безбојни — слепо ударани жигови, тзв. мешана франкатура жигова места (код марака одговара мешаним франкатурама различитих издања), мешана ,„франкатура“ боја жигова укључујући и жигове „наплаћено“ и „препоручено“, као и мноте друге особености. Неки сакупљачи опредељују се и за сакупљање жига „Београд“ по годинама — од 1840—1866 —, без обзира на врсту односно типове жигова.

Вредност предфилателистичких писама

Најпотребније речено је већ у уводном делу, наиме зашто је данас тешко одредити вредност појединих писама. То ће многе разочарати, јер свако жели да зна коју вредност представљају писма које има, а и која је вредност оних које жели да набави. Када се тржиште буде консолидовало, а надајмо се да ће то ускоро и бити, тада ће се моћи и о томе рећи оно најпотребније.

Сигурно је да степен реткости појединих писама представља најважнији елеменат, али је значајан и фактор понуде и тражње, интерес који постоји за поједина писма односно жигове. При том се не мисли само на домаће тржиште. Писма са жигом „наплаћено“ вреднија су за 20%, а она са жигом „препоручено“ за 40%.