Филателиста

Ali, čim je ovo pitanje u tom smislu bilo rešeno, postavilo se i pitanje odnosa koji bi se imao primeniti prilikom zamene kruna za novčanice Narodne banke. Sve dok se pomišljalo na zamenu kruna za državne novčanice, radilo se sa pretpostavkom da će zamena biti izvršena »al-pari«. Međutim, kod zamene za novčanice Narodne banke iskrslo je pitanje relacije, jer su novčanice Narodne banke bile, i po internacionalnom tečaju 1 ро pokriću, pa i po poverenju koje su uživale u samoj državi, bolje od markiranih kruna. Na dan 31. januara 1920. godine, odnosno onoga dana kada je Narodna banka Kraljevine Srbije pretvorena u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. opticaj njenih novčanica iznosio jc 711,448.444.— dinara, a ukupna podloga 442,520.700.— dinara, tako da su dinarske novčanice bile pokrivene sa 62,2%. Već i zbog ove činjenice »al-pari« kurs se nije mogao primeniti. Stoga je trebalc naći neko drugo objektivnije merilo za utvrđivanje odnosa između ovih dveju valuta.

Posle duže diskusije o odnosu dinara i krune, utvrđen je najzad kao najbolje merilo odnosa njihovih berzanskih kurseva. Samo i to nije išlo bez teškoća. Kurs kruna je u ono vreme znatno varirao već i zbog stalnog ubacivanja njihovog iz susednih zemalja, a kada se počelo rešavati o njihovoj relaciji prema dinaru, na visinu kursa su počeli uticati i glasovi o prezumiranom odnosu zamene.

Najzad, berzanski kurs se zaustavio na odnosu od 4 krune za jedan dinar i ostao na njemu duže vremena nepromenjen. Taj odnos je usvojen za bazu razmene. Usvojenim odnosom imaoci kruna nisu bjiil zadovoljni, jer su smatrali da je vrednost krune prema dinaru bila veća. No, takvo mišljenje malo je vodilo računa pored ostalog i o tome da bi neka manja. relacija imala za posledicu puštanje još veće količine dinara i da bi ta veća količina utoliko više uticala na smanjenje dinarske vrednosti. Na ovoj relaciji složili su se ipak i vlada i Parlament, a izvršenom zamenom prošli su imaoci kruna u našoj državi ipak mnogo bolje nego imaoci tih istih novčanica u Austriji i Mađarskoj.

U vremenu zamene kruna bilo je opravdane bojazni kod merodavnih faktora od iznenadnog povećanja cena koje bi nastupilo ako bi se dotadašnje cene izražavane u krunama odjednom počele izražavati u istoj visini i u dinarima. Međutim, opasnosti od eventualnog skoka cena, doskočeno je na jedan vrlo spretan način. Taj se način sastojao u tome što je na novčanicama kojima je zamena vršena doštampan četvorostruki iznos u krunama. Kako su ie novčanice bile već gotove i glasile samo na dinare, ovo doštampavanje četvorostrukoc iznosa u krunama izvršila je Uprava fondova. Tako su najzad postale krunsko-dinarske novčanice, koje je izdala država, ali koje je u opticaj pustila Narodna banka kao svoje u zamenu za krune, davši im svoju podlogu, a zaduživši državu iznosom dinara koji je izdat za povučene krune.

Zamena apoena od 20, 100 i 1000 kruna izvršena je od 1. 02. do 3. 06. 1920., a zamena apoena od 1, 2 i 10 kruna izvršena je tek u junu 1921. godine. Zamena je vršena preko određenih delegacija za zamenu, zatim preko banaka, glavne državne blagajne i finansijskih uprava.

Sve povučene krune smeštene su u beogradsku tvrđavu, gde su do obračuna sa bivšom Austro-ugarskom bankom odnosno do poništenja vođene kao »depo krunskih novčanica«.

Po osnovu povlačenja kruna u ukupnom iznosu od 5, 121. 611. 345 kruna, opticaj bančinih novčanica povećao se ukupno za 1,277.427.121.—_— dinar. Ovoliko povećanje opticaja izazvalo je porast državnog zaduženja kod Banke. smanjenje procenta pokrića novčanica, pa sledstveno i izvesno slabljenje dotadašnje dinarske vrednosti, ali valja znati da se bez tih žrtava ne bi izvela unifikacija narodnog novca, niti bi se skinulo s dnevnog reda jedno pitanje koje je od oslobođenja pa sve do 1. februara 1920. godine — kada je objava o definitivnom povlačenju kruna prvi put bila publikovana — u najvećoj meri apsorbovalo pažnju svih privrednih krugova i svih faktora državne ekonomske politike.

Zamena levova, maraka i perpera

Zamena levova, maraka i perpera izvršena je takođe za dinare, odnosno za krunsko-dinarske novčanice, ali povlačenje ovih valuta, zbog njihovih relativno malih količina, nije pretstavljalo ni iz daleka tako težak problem kao pitanje kruna.

Zamena levova vršena je sve do 24. maja 1919. godine na relaciji 2 leva = 1 dinar, a bilo je u opticaju oko 50 miliona levova.

Zamenu levova i maraka izvršila je sama državna vlast naplatom, odnosno obračunom sa dotičnim državama, a zamenu perpera izvršila je na teret državnog budžeta i bez neposrednog učešća Narodne banke.

20