Филателиста

AMBULANTNE POŠTE U SRBIJI Vojin Višacki

Primena točka u kopnenom saobraćaju smatra se kao revolucionarni poduhvat, a pronalazak vodene pare i njena primena kao epohalni preobražaj u razvoju saobraćaja. Pronalazak vodene pare ubrzao je razvoj železničkog saobraćaja, pošio se prešlo na građenje železnice sa parnom vučom. Бо tada građene su samo železnice za industrijsku upotrebu s konjskom vučom. U Austriji je železnica s konjskom vučom upotrebljavana od 1827. do 1836. godine na deset linija železnice »Carice Elizabete«, a u Ugarskoj od 1840. do 1846. godine na sedam linija »Prve ugarske železnice«. U Engleskoj je 1825. godine sagrađena prva železnica za butnički saobraćaj sa parnom lokomotivom koju je pronašao i konstruisao Džordž Stifenson, Francuzi su sagradili prvu železnicu sa parnom vučom 1832, a brzo zatim ovakve železnice grade Austrija i Rusija 1838, a u Americi 1829. godine.

Mala Kneževina Srbija počela je ioš 1851. godine da proučava ovo aktuelno, železničko pitanje.

ržavni savet je na svojoj sednici 12. X 1855. godine rešio, đa se traži od velikih sila da one predlože Porti, kako bi dozvolili Srbiji da ona sama pravi ugovore i da daje koncepcije za građenje železnice kroz Srbiju. Kasnije, 22. X. 1871. godine izneto je pred Skupštinu i pitanje o železnicama, pa je Skupština u načelu i prihvatila da se one počnu graditi u Srbiji.

Građenje železnica kroz Srbiju prvi put je ozakonjeno u Narodnoj skupštini

enja, vlada je prvi put počela

Berlinski ugovor od 26. VI 1878. godine stavio je Srbiji u dužnost da sagradi železnicu za tri godine, Prema tome, Srbija je dobila obaveze da sagradi železnicu i da njom poveže istok i zapad, odnosno da se vežu otomanske železnice sa austro-ugarskim kod Beograda.

Na osnovu Berlinske konvencije Srbija je miorala da zaključi u određenom roku bečku konvenciju sa Austro-Ugarskom o građenju naše železnice. Ova konvencija od 28. III 1880. godine, obavezala je Srbiju da bez odlaganja počne sa građenjem 15. VI 1880, a da je završi u roku od tri godine. Ova je konvencija primljena u Narodnoj skupštini, koja je zbog ovoga sazvana vanredno u Kragujevcu 11. V 1880, ali je Ristićeva liberalna vlada pala jer je oštro kritikovana zbog ove konvencije. U oktobru iste godine obrazovana je nova vlada, pa je njoj pao u deo izvršenje obaveza od primljenih i zaključenih konvencija prethodne vlade. Nova vlada se obavezala da podnese Skupštini na odobrenje ugovore koje su 22. I 1881. godine potpisali „за zastupnikom društva Generalne Unije iz Pariza o na-

Ovoj pruzi, a 21. VI iste godine održana je sveč Не pa se ovaj dan i ji. (2)

GRAĐENJE PRUGA NA AMBULANTNIM LINIJAMA

Bečka konvencija obavezala je Srbiju da što pre počne sa izgradnjom svoje železnice. Na teritoriji današnje Jugoslavije već su bile izgrađene železničke pruge. U Sloveniji predata je saobraćaju 2. VI 1846. pruga Šentilj-Celje, najstarija pruga u Jugoslaviji, kao deo pruge Beč-Trst, a u Hrvatskoj predate su saobraćaju 1. X 1862. pruga Sutla—Zagreb—Sisak i 1. VI 1865. pruga Zagreb—Karlovac; u Banatu otvoren je 1. XI 1856. saobraćaj na pruzi Jam—Jasenovo—Vračev Gaj kao deo pruge Oravica—Bazijaš; u Bosni na pruzi Zenica—Sarajevo 5. X 1882. prošao je prvi voz. (3) Na jugu gradile su i koristile privatne kompanije za potrebe turske imperije. Tako je pruga Solun—Skoplje puštena u saobraćaj 9. VIII 1873. godine kao deo predviđene pruge Beč—Solun koji je trebalo da zaobiđe Srbiju i da prolazi kroz Bosnu. Srbija je otvaranjem železničkog saobraćaja doprinela da

п