Филателиста

Ministarstvu su također stizale žalbe da veliki broj povratnih recepisa, паročito onih koji potiču od opštinskih pošta, ne može biti vraćen poštama koje su ih poslale zato što su otisci žigova nečitki i sa njih se ne može pročitati ime pošte., Stoga se raspisom od 24. XI 1911. god. opet preporučuje svima stanicama i opštinskim poštama da sve povratne recepise pažljivo žigošu kako bi se sa otiska žiga moglo lako pročitati ime pošte sa koje se recepis šalje.(17)

1. S. Novine ;br. 84, 20. X 1843. god.

2. A(rhiv (S)rbije, UP.MUD, 1843., F I, R No 123. 3. Isto, 1844., F VII, R No 647.

4. Isto, 1846., F VII, R No 615.

5. Isto, 1846., F I,R No 35.

6. Isto, 1846. F I, R No 35.

7. S. Novine, br. 201, 16. IX 1881. god.

8. PT Vesnik, 1892., sveska 18 i 19, st. 474. 9. Isto, 1894., sveska 13—14, st. 260.

10. Isto, 1895., st. 685.

11. Isto, 1900., st. 60.

12. Isto, 1900., st. 117.

13. Isto, 1902., st. 5.

14. Isto, 1907., st. 81.

15. Isto, 1907., st. 156, 157.

16. Isto, 1909., st. 114.

17. Isto, 1911., st. 187.

ŽELEZNICE NA POŠTANSKIM MARKAMA Vojislav Stojanović

Tehnički pronalasci bržih saobraćajnih sredstava u prvoj polovini prošlog stoleća s jedne strane i razvoj pismenosti s druge, pogodovali su sve većim mogućnostima i potrebama prepiske i razmene dobara ljudi na većim udaljenostima a time i naglom porastu poštanskog saobraćaja. Železnice su bile jedno od najbržih saobraćajnih sredstava, sa velikim kapacitetima i prostornim mogućnostima a time i najekonomičnije, što i danas jesu, pa su se pošte već od postanka železnice njome koristile za prevoz poštanskih pošiljaka.

Prva praktično upotrebljiva lokomotiva za vuču vozova, delo Džordža Stefensona, konstruisana je i izgrađena u Engleskoj pre nešto više od 150 godima. Čelične trake po kojima se ova mogla kretati takođe, pa je i prvi voz „prohodao” u Engelskoj 1825. godine.

Posle 15 godina od uvođenja železnice u javni saobraćaj pojavila se i prva poštanska marka — opet u Engleskoj, pa je prirodno bilo očekivati da se i prva poštanska marka na temu železnice, ako ne pre, ono bar u jubilarnim godinama železnica, pojavi takođe u Eengleskoj. Međutim, Engleska je skoro poslednja u Evropi (samo ispred Grčke i Irske) 1975. godine izdala jednu seriju maraka na temu železnice (4 vrednosti) tek povodom 150 godišnjice njenih železnica, пе setivši se ni tom prilikom tvoraca železnice, verovatno zbog čuvene konzervativnosti — da se ovima time osveti što su im njihovi vozovi plašili оусе. _

. Ono što domovina železnice nije učinila punih 150 godina učinila je jedna bivša njena kolonija — NEW BRUNSWICK u Sev. Americi (1868. godine priključena Kanadi), koja je, mimo svojih gospodara, „prošvercovala” železnicu i ovekovečila je na poštanskoj marki, izdavši 1860. godine prva u svetu poštansku marku, na kojoj je predstavljen voz sa parnom lokomotivom, ponovivši 1863. godine još jedno izdanje u promenjenoj boji. Za ovom slede: SAD 1869, Paragvaj 1886, Nikaragva 1890, Meksiko i Urugvaj 1895. godine i td., dok je Belgija prva

17