Филателиста

Др. Јован Величковић, Београд

Бугарска пошта у Пироту 1885 године

После српско-турских ратова 187677 године створена је независна Бугарска, али је један део данашње Бугарске, Источна Румелија, остала под турском доминацијом. У септембру 1885 године у Пловдиву, у Румелији избила је буна против турске управе и одмах затим једно оделење бугарске војске ушло је у Румелију после чега се бугарски кнез Александар прогласио кнезом обеју кнежевина чиме је извршено уједињење, Сматрајући да на су овај начин повређене одредбе Берлинског Конгреса Србија је у октобру 1885. године објавила рат Бугарској и српске трупе су убрзо затим прешле границу и почеле наступати према Софији. Међутим, после битке на Сливници српске трупе су прешле у повлачење. Ради обуставе непријатељстава _ интервенисале су велике силе, али примирје је успостављено тек пошто су бугарске трупе 1. децембра 1885. године заузеле Пирот. Према закљученом примирју српске трупе су биле дужне да напусте видинску област до 6. јануара 1836. године, а бугарске трупе Пирот до 8. јануара. Миром закљученим доцније у Букурешту првобитна граница остала је неизмењена.

За време бугарске окупације Пирота у трајању неколико недеља, бугар-

ска пошта је у Пироту организовала поштанску службу која је вероватно служила само за пријем и отпрему поште војника а евентуално и цивила са местима у Бугарској. Из тога периода познато је до данас свега неколико коверата који претстављају велику реткост и драгоцени су документи за скупљаче који се баве поштанском историјом нарочито Југославије и Бугарске. Приказано писмо односи се на тражење информација о неким војним лицима, а упућено је од стране Војног команданта у Сливену (велики жиг са грбом у средини писма) у Пирот где су стављена два пријемна жига бугарске поште са називом Пирота у ћирилици са тврдим знаком на крају и називом у латници, Датум 8/ХП допуњен је мастилом од стране поштара годином 85. Писмо је затим враћено у Сливен. Колико је мени познато ово писмо је једино ове врсте у збиркама сакупљача у Југославији. Познато ми је да у свету постоји још 3-4 сачуваних писама ове врсте, према којима се може закључити да бугарска пошта у Пироту за ових неколико недеља

свога постојања није користила марке за франкирање, већ су се војна или војничка писма отпремала без наплате поштарине, док су цивили поштарину вероватно плаћали у готовом или накнадно при пријему.