Филателиста
Војин Вишацки, Београд
СТО ГОДИНА ПРЕВОЗА ПОШТАНСКИХ ПОШИЉАКА НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ ПРУЗИ БЕОГРАД — НИШ
Прва железничка пруга у Србији изграђена је 1884. године између Београда и Ниша. Радило се о веома важној саобраћајници која је имала економски и стратегијски значај како за Србију тако и за Европу. Турска и Аустро-Угарска покушале су да обиђу Србију, или правцем од Софије за Видин или кроз Санџак за Босну преко Косовске Митровице. Међутим увидело се да би ови правци били веома скупи и да ће се једног дана када Србија изгради пругу због свог интереса морати прикључити на српске пруге. Због тога су се прикључиле смеру Софија-Ниш-Београд, још увек у нади да ће сачувати Турској право да ту пругу гради. Србија је увидела значај гвозденог пута кроз моравску долину па је настојала да право градње задржи за себе. Међутим требало је године да прођу док се идеја о изградњи реализује.
Најпре су Турска и Енглеска правиле планове за изградњу путева кроз Србију, мада је о томе нису конулстовале. Тако је енглеско друштво за изградњу железничких пруга добило од Турске концесију за грађење од Београда до Цариграда. Енглески инжињери су одмах започели посао не тражећи сагласност од српских власти. Кнез Александар, љут на Порту што са њиме није преговарала већ директно са енглеским друштвом, забранио је рад Енглезима и отерао их из земme (i).
После смрти књаза Милоша (1860), Михајлу је железница била једна од првих брига. Уместо Милошевих покушаја у источној Србији, Михајло се вратио Поморављу, које су и Турци имали у својим плановима. Порта је још увек претила да изградњом пруге обиђе Србију, јер везу са Европом није могла да оствари преко српске железнице, односно градњом пруге кроз Србију без сагласности Србије. Због тога је Турска 1869. године 06новила свој план из 1865. године па је преко Санџака и Босне код Добрљина успела да се повеже са пругама које су биле у саставу аустријских јужних железница. Оваква пруга одговарала је Аустро-Угарској, а Србија би на овај начин остала без везе са Солуном и Цариградом,
8
Касније, 22. Х 1871. године изнето је пред скупштину у Крагујевцу и питање о железницама, па је у начелу прихваћено да се оне почну градити у Србији. На основу тога дат је и нацрт „Услова концесије за грађење и експлоатацију ·с железнице у Србији" Но И објављени у Српским новинама (2).
После Берлинског конгреса (1878) прилике су се измениле у корист Србије. Берлинским уговором од 26. МГ 1878. године стављено је Србији у дужност да сагради железницу за три године и да њом повеже Исток и Запад, односно да се код Београда вежу
отоманске и аустро-угарске железнице Према Берлинском уговору Србија је закључила бечку конвенцију са Аустро-Угарском 28. ПТ (9. ГУ) 1880 године која је Србију обавезала да почне са грађењем 3. УГ (15. УГ 1830. године и да је заврши у року од три године.
Према општој конвенцији за постројење прве српске државне железнице од 22. [ (3 33) 1881. године постављени су технички услови за грађење од Београда преко Ниша и Врања до српско-турске границе (3).
Србија је отварањем железничког саобраћаја допринела да се убрза пренос поштанских пошиљака између Запада и Истока. На основу члана 10. Берлинског уговора, а у интересу путничког, робног и поштанског саобраћаја предвиђени су и уговори између Аустро-Угарске, Србије, Бугарске и Турске да би се осигурале железничке везе код Београда, Ристовца и Цариброда. На прузи Београд-Ниш-Врање средином јуна 1881. године започети су земљани радови (4).
Прво је изграђен део пруге Београд-Ниш, свечано отварање извршено је 23, УП (4. ТХ), а предата је јавном саобраћају 3. (15) IX 1884, године (5).