Филателиста

ПРЕНОС ПОШТАНСКИХ ПОШИЉАКА

Бечком конвенцијом Србија се обавезала да својим железницама обезбеди и транспорт поштанских пошиљака. Ово је одређено чланом 12, став П, који гласи:

„Што се тиче броја путничких превозних влакова, изреком је утврђено, да буду дневно у сваком правцу за пренос поште и путника најмање два влака, од којих бар један у сваком правцу мора имати брзину најмање 40 км у сату, рачунајући у то време задржавања".

Члан 19. конвенције гласи: „Српске и Угарске управе пошта и телеграфа имају се споразумети о уређењу односне службе на железничким пругама о којима је реч. Но утврђује се још сада, да ће поштанске и телеграфске установе, и мере на њих односне довести у сагласност са потребама правилног железничког саобраћаја (6).

Према томе ради преноса поште на железничким пругама обе уговорене стране усвојиле су веома прецизне одредбе на државном нивоу четири године пре пуштања пруге у јавни саобраћај. Међутим у то време у поштанској Управи Србије вероватно из објективних разлога није све припремљено да би железница као ново превозно _ средство на линији – БеоградНиш преузела транспорт поштанских пошиљака амбулантном поштом Има аутора који сматрају да је амбулантна пошта у Србији установљена 3. 1Х 1884, по некима крајем исте године али према архивској грађи која ми је била на располагању могу конста-

товати да то није било могуће из више разлога.

„Из извештаја управника амбулантне поште министру народне привреде од 11. 1Х 1885. године, сазнајемо да се министар није до сада користио правом слања поште железницом јер то ни потреба поштанске клужбе није захтевала, а није било ни довољног броја вагона који би преносили пошту. Министру народне привреде се предлаже, да се у најкраћем времену отпочне пренос поште железницом између Београда и Ниша и обратно са оба воза тј. путничким и мешовитим, Овај је предлог усвојен и наређено је да поштански одсек одмах уради све што треба за извршење предлога (7).

Ако прихватимо ово упозорење компетентне личности као што је управник амбулантне поште — мада постоје и супротна гледишта — можемо сматрати да амбулантна пошта Београд-Ниш није могла да саобраћа пре 11. 1Х 1885. године из разлога који су изнети, без обзира што је 4. Х 1884. године донето „Устројство амбулантних пошта и правила за вршење службе код ових пошта".

Међутим иако није саобраћала амбулантна пошта можемо констатовати да су у почетку превожене и поштанске пошиљке у пратњи поштанског кондуктера и то у посебном вагону из кога су претходно извађене клупе. Због транспорта поште возом употребљаван је израз „путујућа пошта" (раније су на овој линији за пренос поште употребљаване чезе, тарнице и сексане), али не као амбулантна пошта која саобраћа по правилима службе у вагону који је за ову службу оспособљен и у коме се у току путо-

(наставак на стр. 11 — доле)

«.. -