Филателиста

Дејан Тубиновић, Београд

Естетски израз поштанске марке

Различити су погледи на естетику марке као производа примењених уметности своје врсте у синтези ликовних, архитектонских, колористичких и графичких вредности на малом простору папира. Уз то марка у композицији ових елемената, ознаком вредности и неопходним написима треба да се уклопи у основне законитости поштанске марке.

Када је уочено да марка постаје носилац разноврсних идеја, постепено се пришло слободнијем ликовно-графичком обликовању а проширеним избором мотива најпре као симболима (ловорова гранчица, бакља, стилизоване животиње и цвеће) и плакатским решењима, а затим путем усавршене технике долази се до студиозног транспоновања ликовних дела у целини или фрагмената.

До сазнања да марка својим 06ликовањем и изгледом представља одраз реалности која се стално мења, и да је у тој промењљивости тесно везана за општу промену друштва, културу и уметност, дошла је наша Пошта као издавач марака у раним годинама песле рата. У томе су јој помогли истакнути представници бившег Савеза филателиста Југославије, сарадња Ото Бихаљи-Мерина као историчара уметности и Михаила Петровића, професора _ Академије примењених уметности, Они су били не само стручни саветници, него су се и ангажовали да за креирање марака заинтересују што већи број признатих ликовних уметника и сликара-трафичара. Тада није било довољно ни то што су се марке успешно издавале у разним техникама у Заводу за израду новчаница и другим нашим штампаријама већ се пошло у иностранство у специјализовану · штампарију марака „Курвоазие" у Швајцарској, те су поводом Шаховске олимпијаде у Дубровнику 1950. У серији од пет вредности израђене марке савршеном техником _ хелиогравуре. То издање и данас у филателији спада међу најуспелија остварења. У сарадњи са овом штампаријом _ настављеном наредних година, нарочито су се истицала издања „Фауне" и „Флоре", по креацијама сликара-графичара Мате Зламалика. Ове марке. врхунског квалитета

постале су популарне и допринеле

проширењу општег интересовања за наша издања у филателистичком свету. Поводом 150-тодишњице првог српског устанка, Завод за израду новчаница 1954. године израђује изванредно успеле марке у комбинацији офсета са дубоком штампом по гравури које је обликовао мајстор сликарства Ђорђе Андрејевић-Кун. _ Ликовно:трафичка решења професора Божидара Јакца за марке са вајарским делима Ивана Мештровића (1963) и за низ портрета заслужних људи · из наше културно-историјске прошлости, народних хероја и председника Републике, Завод веома успешно транспонује суптилном техником дубоке штампе по гравурама врсних уметника од којих се посебно истицао Танасије Крњајић.

У даљем развоју, да би се на маркама што верније преносила дела ликовних уметника, у стилу француских марака на тему уметности, наша Пошта се обратила аустријској Државној штампарији и од ње, у раздобљу од 1968. до 1973, добијамо низ запажених издања у комбинованој техници хелиогравуре са дубоком линијском штампом. Последњих десетак и више година, обликовање наших марака углавном је везано за _ сликара-графичара Андру Миленковића. Он је својим ликовнографичким решењима и обрадама у транспоновању ликовних дела одговарајућом техником штампе одржао већ стечени естетски ниво наших марака доприневши њиховој даљој афирмацији ван граница наше земље. Може му се једино замерити што је на неким маркама „Репродукције" користио златну бронзу за натписе и ознаку вредности на подлози сличне боје (жуте, окерасте и жутосмеђе) чиме је марка постала нечитка и изгубила основно поштанско обележје.

Поставља се питање да ли својом обрадом новија издања могу очувати постигнути углед наше марке. Ово се на пример наметнуло поводом овогодишњег издања за 25. мај. На марки је приказан портрет Тита од Божидара Јакца по графичкој обради Д. Лучића. Уверени смо да професор Јакац. са богатом филателистичком културом у обликовању марака, не би дозволио да се његово дело прикаже на марки без икакве графичке или колористичке рељефности — у равнини, чиме се портрет стапа са основном бојом марке.