Филателиста

Други повод су две марке високе номиналне вредности (100 и 200 динара), које приказују споменик Стевану Филиповићу (од В. Бакића) изнад Ваљева и меморијални споменик борцу (од В. Ђокића) у Титограду — обе по ликовном решењу Д. Чудова. Уместо да као највише вредности у серији марака „Споменици“ представљају врхунску ликовно-графичку креацију у одговарајућој штампи, оне су толико

неизразите да, када на њима не би било поштанских обележја — личиле би на обичне етикете. У овој „обради“ на којој споменици делују као мутни фотоси (иако у већем формату) на равној бледо обојеној површини, могу се лако и фалсификовати на штету Поште, а на страницама филателистичких албума упадљиво ће кварити естетску хармонију многих успелих марака. ;

УСПЕЛЕ МАРКЕ

1. Репродукција уметничке слике у оквиру поштанске марке, обрада А. Миленковић у техници хелиогравуре са дубоком линијском штампом, рађено у Бечу (1972).

~

Лик Тита по фотосу, са ликовно-графичком обрадом и гравуром Т. Крњајића у Заводу за израду новчаница (1950).

3. Споменик изнад Ваљева, по ликовнографичком решењу М. Зламалика, швајцарска хелиогравура (1961).

4. Фрагмент споменика („Индијанац на коњу" — Мештровић), по нацрту Б. Јакца и гравури Цветковића у Заводу за израду новчаница (1963).

НЕУСПЕЛЕ МАРКЕ

1. Репродукција уметничке слике без читљивих елемената (нечитки написи и ознака вредности), по обради А.Миленковића вишебојном офсет штампом у Заводу за израду новчаница (1980),

2. Лик Тита, без рељефности и контраста са основном бојом марке, по обради Д. Лучића, офсет штампа Завод за израду новчаница (1984).

(наставак са стр. 9)

вања врше манипулативни поштански послови са поштанским — предметима у које спада и жиг амбулантне поште и поштански ковчежић монтиран на вагону.

Амбулантна пошта је добила назив Београд-Ниш 1, а употребљавано

је више облика жигова, увек са ознаком Мо. 1.

3. Споменик изнад Ваљева, без сенчења и контраста на бледој површини, по обради Д. Чудова у офсет штампи ЗЗавода за израду новчаница (1983).

4. Споменик Тимочкој буни у Зајечару (А. Аугустинчић) — графички необрађен, по нацрту Д. Чудова у офсет штампи Завода за израду новчаница (1983).

Литература:

1. Јездимир С. Николић, Историја железнице Србије, Војводине, Црне Горе и Косова, Београд, 1980, стр. 33, 58, 75. 2. Српске Новине, бр. 206, 207, 1873. година.

3. Српске новине, бр. 184, 1884. година. 4. Иван Јаворник, Прве путујуће поште на железницама у Србији, ПЛТ Архив, бр. 17, Београд, 1971/72.

11