Филателиста

Сава

Борба за увођење новог правописа трајала је до краја Вуковог живота. У Србији, поред несхватања од кнеза Милоша и његових полуписмених саветодаваца и писменији људи нису имали много разумевања. Један од најжешћих противника Вуковој реформи, био

је Јоаким Вујић, оснивач српског театра у Крагујевцу (марка од 10 динара из 1985. године, са његовим ликом).

Година 1847. била је врло значајна за даљу судбину Вуковог рада. После многих тешкоћа објављен је његов превод Новог завета. Вуков ватрени присталица Бранко Радичевић (1824–1853) објавио је „Песме" писане народним језиком и новим правописом. Филолог Ђура Даничић (1825—1882) дао је значајну потпору Вуковој реформи књигом „Рат за српски језик". И објављивање „Горског вијенца" П. П. Његоша (1813—1851) дало је допринос Вуковој борби.

Сви ови догађаји и личности обележени су филателистички 1947. године серијама за Вука и објављивање „Горског вијенца", маркама за Бранка Радичевића (15 динара 1953. године – стогодишњица смрти; постоји и жиг из Славонског Брода поводом 160–годишњице рођења) и Ђуру Даничића (1948 – 1,50 + 0,50 динара из серије 80 година Академије знаности).

Напомена: Вредност од 2,50 динара (лик Вука, 1947) постоји у две изразито различите боје, што није споменуто у каталозима: црвено-наранџаста и ружичасто-црвена!

орма утицала је и на тзв. илирски покрет у Хрватској (Људевит Гај: ( марка ee па из 1963. Удине и марка од 3 динара издања лондонске избегличке влаје довело до „књижевног договора". (taja 1850. година састали су се у Бечу најистакнутији књижевни радници и филолози и израдили тзв. „Књижевни договор" о заједничком књижевном језику Срба и Хрвата. Учесници овог договора (Иван Кукуљевић–Сакцински, Димитрије Деметар, Иван Мажуранић – (марка од 60 динара из серије „Чувени људи 1965), – Фрања (Франц) Миклошић – (марка од 50 динара из серије „Чувени људи 1963, — Ђура Даничић, Вук 'Караџић и други) замолили су Вука да напише правила на бази јекавског, херцеговачког наречја, што је он и учинио. Одлуке овог договора прихваћене су крајем XIX Beka. Вук Караџић умро је 26. јануара 1864. године (марка из 1963. од 30 динара), и сахрањен на Санкт-Марковом гробљу у Бечу. Његове кости су пренесене и сахрањене 29. септембра 1897. године испред Саборне цркве у Београду. Половином 1868. године, четири године после његове смрти, у Србији је званично уведен Вуков правопис.