Филателиста

БУГАРСКЕ ПОШТЕ НА ТЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ У ПРВОМ БАЛКАНСКОМ РАТУ

Као што је познато и историјски признато највећи терет првог балканског рата понела је и поднела у снагам: Балканског савеза (Србија, Црна Гора, Бугарска, Грчка иРумунија) српскавојска у биткама за ослобођење Скопља код Куманова, потом отпором и битком против снага Фети паше пред Прилепом и коначно битком за Битољ и уласком у Битољ и Солун, ослобађајући Јужну Србију, Косово, Метохију и добар део Македоније петвековног ропства ових делова Југославије Отоманске окупације ("Турског ига") и продором преко Албаније на Драч на Јадранско море. Потом српска војска помаже црногорској војсци у ослобађању Скадра и бугарској војсци у освајању Једрена. Оваква ситуација оставља Грцима слободне војишне просторије на северу и Бугарима на западу. Има се утисак да су се снаге ове две земље у тим просторима кретале доста споро. То је и допринело да је део ВардарскеМакедоније у свом источном делу запосела бугарска војска. Део ове територије доћи ће у састав Краљевине Србије у Другом балканском рату, а део тек по завршетку првог светског рата у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као на пример Струмица. У "Птт веснику" својевремено приказао сам један напис из софијског "Фи-

IN MEMORIAM

лателен прегледа". У броју 7 за овугодину (11 годиште) "Филателен преглед" доноси приказ Др Јордана Козарова, познатог софијског филателисте чије су студије врло минуциозне и врло стручне напис "Нека запажања о жиговима употребљеним по отварању птт станице на територији војних дејстава у току Балканског рата". Наравно описани су само поштански уреди које је отворила Бугарска поштансковојна администрација. Од 98 птт станица осам су са територије Вардарске Македоније: Царево Село (доцнија војна пошта Краљево Село), Пехчево, Кочани, Штип (први жиг војне поште српске војске имаће име Штипље), Струмица, Дојран, Радовиште и Гевгели (доцније српска војна пошта Ђевђелија). Датуми отварања ових пошта су: 12. октобра Царево Село, 19. октобра Пехчево, 10. новембра Кочани, 12. новембра Штип, 27. новембра Струмица, 2. децембра Дојран, 16. децембра Радовиште и 25. децембра Ђевђелија, све 1912. године. Наравно сва имена су дата на бугарском језику. За пошту у Ђевђелији аутор пише да је због краткоће времена била неразрађена. Грци ће у другом балканском рату имати путујућу пошту Ђевђелија.

Прим. Др. Бранислав Новаковић

26. јануара 1991. године преминуо је познати филателиста, доктор Брана Новаковић (16. У 1928), сарадник „Филателиста", „ПТТ Весника", уредник филателистичких рубрика у „Борби" и „Експрес Политици", као и дописник бројних страних филателистичких часописа, један од најбољих познаваоца српских и ју-

гословенских марака, целина и жигова и истакнути учесник на _филателистичким изложбама. Ово је велики губитак за српску и југословенску филателију!

Слава му!