Филателиста

Александар М. Крстић, Београд

СРПСКЕ ПОШТАНСКЕ ЛИНИЈЕ У УНУТРАШЊЕМ САОБРАЋАЈУ И ПРЕМА ИНОСТРАНСТВУ, У ПЕРИОДУ ПРЕДФИЛАТЕЛИЈЕ И ПРВИХ ИЗДАЊА МАРАКА 1840-1869.

Србија је добила свој први Устав, који јој је Порта одобрила, 1838. године у коме је било предвиђено и успостављање поште и поштанског саобраћаја.

Јавна поштанска служба одпочела је своје функционисање 25. маја 1840. године отварањем поштанске станице у Београду. Убрзо је отворено у Србији још неколико пошта, али је поштанска служба уређена законом тек од 15. октобра 1843. који је важио до новог закона из 1866. године када је уведено плаћање поштанских тарифа у МАРКАМА за писма. пакете и новине

У току овог периода у Србији је отворено педесетак поштанских станица и установљене су поштанске линије (путеви) којима ће пошта дилижансом (кочијом), бити разношена. До 1843. године пошта је преношена углавном коњаницима, куририма и није тачно било одређено време примања и одашиљања поште, већ је то рађено према потреби. Неке од пошта су до 1869. затворене, јер се показало да оближње, веће поште, могу да преузму њихову функцију. Већина пошта је имала поштанске жигове различитих облика и димензија, који су временом мењани а у неким поштама су до израде жигова, употребљавали рукуописне ознаке са називом поште и често са уписаним датумом и бројем писма које се тога дана шаље. Неке поште нису до појаве марака, па и до 1869. добиле жигове и коришћене су само рукописне ознаке (Раброво, Нересница и касније Мишљеновац). Раброво је 1857.

укинуто а Нересница и Мишљеновац су и филателистичком периоду добили жигове. За Студеницу није са сигурношћу утврђено да ли је поштански жиг добила пре 1. јула 1866. када предфилателистички период престаје. Поштанске станице у Радујевцу, Мокрој Гори и Новом Селу су са сигурношћу отворене, али су као и Раброво затворене до појаве марака. Осим једног писма са рукуписном поштанском ознаком из Мокре Горе, писма из Новог Села и Радујевца, нису позната, али то не значи да неће бити одкривена као и Нересница која је до пре неколико година била позната у једном примерку, а сада писама са овом рукописном ознаком има педесетак. Раброво је до пре пар година било непознато, али до сада је откривено десетак комада, са поштанском рукуписном 03наком. Делимично од 1843. а посебно од 1853. у Србији су установљене четири године поштанске линије које су минимално мењане до 1866. Установљени су дани, као и тачно време поласка и транзитног проласка поштанске кочије, као и повратак истим путем.

За полазну пошту узет је Београд, који је тада, већ постао престоница.

ПРВА ПОШТАНСКА ЛИНИЈА ЈЕ БИЛА ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА И РАДУЈЕВАЦА (преко Гроцке, Колара, Смедерова, Пожаревца, Раброва, Нереснице, Мајданпека, Милановца, Брзе Паланке и Неготина). Споредна поштанска линија, а у оквиру прве главне, је била између Брзе Паланке и Кладова.