Филателиста

ДРУГА ПОШТАНСКА ЛИНИЈА ЈЕ БИЛА ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА И АЛЕКСИНЦА (преко Гроцке, Колара, Паланке. Баточине. Јагодине, Ћуприје, Параћина и Шупељка). Споредне линије, а у оквиру друге главне, су биле између Алексинца и Зајечара (преко Бање и Гургусовцау и између Шупељка и Крушевца.

ТРЕЋА ПОШТАНСКА ЛИНИЈА ЈЕ БИЛА ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА И РАШКЕ (преко Гроцке, Колара, Паланке. Баточине. Крагујевца. Бруснице, Чачка. Карановца и Студенице). Споредна поштанска линија, а у оквиру треће главне, је била између Чачка и Ужица.

ЧЕТВРТА ПОШТАНСКА ЛИНИЈА ЈЕ БИЛА ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА И МОКРЕ ГОРЕ (преко Палежа, Уба, Ваљева, Ржане и Ужица). Споредне линије, а у оквиру четврте главне, су биле између Палежа и Лознице (преко Новог Села и Шабца) и између Шабца и Карантина Раче.

Постојале су још три споредне поштанске линије и то између Неготина и Зајечара, Кладова и Крушевца као и

из Београда преко Алексинца до Ниша који је био у саставу Турске. И за ове линије је установљено време, осим поласка из Ниша који је зависио од Турске поште. Већина транзитних пошта је коришћена за одмор, допуну и упућивање поште из околних места.

Србија је са Аустроугарском склопила конвенцију о слању поште у иностранство. Отворена је Конзуларна пошта у Београду и испостава у Алексинцу, 1. августа 1841. године, преко којих су писма слана, или примана искључиво за иностранство. Израђен је 1845. раван жиг „БЕЛГРАД" са датумом изнад или испод, касније је замењен округлим. Установљено је пет путева (поштанских линија) којима је пошта стизала, а и слана из Србије за Аустроугарску монархију и даље у Европу:

1. Из Београда за Земун (главна линија, пошта је примана два пута дневноу 7ћ. и 13.)

2. Из Шабца за Кленак

3. Из Смедерева за Ковин

4. Из Градишта за Башаид

5. Из Текије за Оршову

У СОЕОЗУ ТЕЧЕНТИ НА ДРУГТОН ГЛАВНОМ ЛИНТИ ИЗЂ БЕОГРАДА У АЛЕКСИНАЦЂ

и ОБРАТНО

натеђу алексница Н ЗАНЧАРА.