Филателиста

Ова места су уједно биле карантинске и граничне станице, а пристигла писма су српском поштом упућивана даље, примаоцима. На писма која су стизала у Аустроугарску из Србије, у првом периоду, је стављен жиг „ТУР“ што је означавало пошту из Турске, којој је Србија административно припадала. Овакав жиг посебно у црвеној боји се ретко налази.

Са Турском је Србија имала уговор, потврђен 1852. о делимичном слању и прихватању поште (укључивши и Босну), па Конзуларна пошта углавном није коришћена. а постојала је редовна поштанска линија између Алексинца који је уједно био и највећи српски карантин и Ниша на турској страни. Са Турске стране су 1863. установљена три поштанска правца ка нашим територијама од којих је један водио из Истанбула директно за Србију, један за Босну и један преко Македоније за Албанију, пошта је преношена Татарима-коњаницима: 1. Истанбул (Сопзаппороје), Едерне, Софија, Широкој, Ниш за Алексинац (главни истанбулски пут).

2. Истанбул, Куманово. Скопље, Приштина, Стари Пазар, Сјеница, Стара Варош, Прибој за Сарајево (Босна).

3. Истанбул, Битољ, Ресан, Охрид, Тирана за Скадар.

Са кнежевином Молдавијом је Србија направила поштански уговор 16. јула 1862. године, али је ипак у већини случајева _ коришћена Аустроугарска Конзуларна пошта.

Трговци и приватна лица су из неких пограничних Српских градова око Дунава, користили Аустриску компанију за превоз робе и поште познату под именом ДД.СТ. а за слање писама у друге дунавске градове, између којих је ова компанија саобраћала. Аустроугарска пошта је толерисала и прихватала овакав поштански саобраћај. Реорганизацијом ове компаније 1846. године, посебно њеног Мађарског дела која је направила детаљан план прихватања и слања поште, а који је интензивиран шездесетих година прошлог века, чврсто су одређене ПОШТАНСКЕ ЛИНИЈЕ за прихват поште и из српских градова.

1. Агенција ДДСЛТ. у Башаиду преузима пошту из Дубравице, Пожаревца, Градишта, Милановца, Радујеваца и још неколико мањих околних места.

2. Агенција ДДСТ. из Ковина преузима пошту из Смедерева.

3. Агенција ДДСТ. из Кленка преузима пошту из Шабца.

4. Агенција ДД.СЛТ. из Орошове преузима пошту из Текије.

У следећеим местима у Србији су отворене агенције ове компаније: Београд, Шабац, Дубравица, Градиште, Смедерево, Милановац, Кладово, Гроцка, Сип, Текија и Радујевац.

Направљени су и поштански жигови са именима ових места, на немачком и до сада су познати следећи жигови: Белград (четири типа), бгафксћте, МПапоуа( 2, Зетепапа, Пабгаупта и Кадијеуаг (три типа). Сви ови жигови на писмима са специјалним Д.Д.СЛТ. маркама, или без њих, су веома ретки, а неки представљају светске раритете. Аустроугарска Конзуларна пошта је укинута 1869. године и тиме је Србија практично осигурала свој поштански, па и државни суверенитет, потврђен приступањем Светском поштанском савезу (УПУ) 1875. године.