Филателиста

па див _=_______--__

Показало се да је потребно да поштанске марке имају увек одређене основне особине. У почетку није било увек могуће прецизно утврдити ко штампа марке, јер нису имале ознаку земље из које долазе. Такође, на себи нису имале означену вредност па се није могло утврдити да ли су одговарале поштарини.

Поштански савез се посебно трудио да унифицира основне знакове на маркама како би, боја на пример, одговарала врсти поштанске тарифе или барем тежини писма. Тако је одређено да:

"Поштанске марке које представљају типове такса Савеза или њихове еквиваленте у валути сваке земље, израђују се у овим бојама:

у плавој, марка која претставља таксу за обично писмо:

у црвеној, марка која претставља таксу за дописницу;

у зеленој, марка која претставља таксу за обичну штампану ствар. Отисци који се добијају машинама за (OPAKO морају бити светло црвене боје. ма каква била вредност коју претставља. '

Услед многобројних захтева, посебно због повећања могућности уметничког лизајнирања пригодних поштанских марака које су се све чешће користиле на писмима, управе пошта нису могле да поштују утврђене боје за поштанске марке. те је ова пракса полако нестајала. Данас постоји само препорука да се. уколико је то могуће, користе одговарајуће боје.

Светски поштански савез је прецизно утврдио и жигосање пошиљака. Тако

имамо да: "на писмоносне пошиљке отправна пошта ставља на адресној страни жиг који, по могућству латиницом, означава полазно место п дан предаје пошти. У местима где има више пошта, жиг мора означавати дотичну пошту предаје... Све важеће поштанске марке морају бити поништене. Марке које због грешке или пропуста нису поништене код отправне поште, мора прецртати крупним потезом или поништити на други који начин она пошта, која примети ту неправилност, али се преко њих не ставља жиг са датумом... На погрешно упућене пошиљке мора се ставити жиг оне поште, којој су погрешно приспеле. Ово је обавезно не само за сталне поште, него, по могућству пи за амбулантне поште."

За вредносна писма додаје се OON да "одредишна пошта ставља на полеђини отисак свога жига са датумом пријема."

Утицај Светског поштанског савеза на изглед и употребу поштанских марака је утврђен документима које је одобрио на конгресу у Лозани 1974. године којом приликом је обележена 100-годишњица оснивања Савеза.

Један од основних закона је да марке намењене поштарини могу штампати само Управе пошта. Приватна лица, дакле, нису овлашћена за штампање поштанских марака, чиме су заштићени штампање, уметничка вредност и спречена злоупотреба марке на штету поште. На овај начин су заштићени и филателисти.

Светски поштански савез затим одређује да поштарина може да се плаћа путем марака које су одштампане или залепљене на пошиљке, а које вреде за земљу из које потичу. Употреба марака у поштанском транспорту постала је саставни део поштанске службе и пошиљка која није прописно означена (марком уз одговарајући печат) третира се према посебним правилима. Најзначајније правило Светског поштанског савеза у вези марака је одређивање основних знакова на марци. По том правилу на свакој марци мора да стоји ознака земље из које потиче и номинална вредност. Земља из које потиче треба бити назначена латиничним словима а вредност у арапским бројевима. У вези са тим Светски поштански савез је дозволио