Филателиста

да марке буду означене разним дистиктивним знацима, као што је перфорација. ако те модификације не утичу на разликовање два основна симбола на маркама.

Што се тиче пригодних марака и марака издатих у добротворне сврхе за које треба да се плати посебна доплата, Поштански савез је одредио да те марке морају да буду тако дизајниране да не стварају забуну по питању њихове вредности. Доплатне марке Југославије су намењене искључиво унутрашњем саобраћају и тиме се избегава могућност да у међународном транспорту буду третиране као марке које служе за плаћање поштанских услуга.

Треба истаћи да су захтеви које поставља Светски поштански савез у вези поштанских марака и њиховог жигосања ипак начелни, односно правила која он доноси су препоруке Поштанским савезима, а никако не и захтеви, јер њихово неспровођење (а један део земаља их доследно не спроводи) не производи консеквенце за ту земљу. Примера за ово има много. Неке земље имају марке на којима нема ознаке номинале. Велика Британија је, на пример, 1991. године издала карнет са 10 марака без било какве ознаке номинале. Данас се често штампају и марке са словним ознакама поштанске тарифе. Југославија је издале две такве марке са ознакама "А" и "РБ". Сједињене Америчке државе имају чак пет марака са словним ознакама. Иако су овакве марке намењене искључиво унутрашњем саобраћају, могу се наћи и на писмима ну међународном поштанском промету.

Светски поштански савез такође одређује процедуру за индетификацију забрањених марака, то јест идентификацију фалсификата или поновне употребе већ коришћене марке и приморава земље чланице да примењују санкције против таквих активности. Уз то, чланице су обавезне да овом Савезу шаљу своја нова издања марака. На тај начин Поштански савез регулише које су поштанске марке званичне. то јест могу се користити у међународном поштанском саобраћају, а које не. Међутим, _ филателисти _ под појмом _ филателистичке _ (поштанске) — марке, подразумевају много шири спектар издања. Тако на пример Светска филателистичка федерација на својим изложбама прим“ и таксене и доплатне марке, па чак и издања појединих области које немају признсту међународну поштаснку аутономију.

1) Светска поштанска конвенција и угодбе закључене 1934. године у Каиру. страна 55, Београд 1935.

2) Ибид, страна 72-73

3) Ибид, страна 150

(3 o

ШПЕКУЛАТИВНА ИЗДАЊА У ФИЛАТЕЛИЈИ

У последње време често се говори о шпекулативним појавама у филателији. Чак је и Председништво Савеза филателиста Југославије у једном од својих закључака донетих у свом Билтену из ове године декларативно прогласило један број марака као шпекулације. Пре него што се осврнемо на кратак историјски приказ шпекулативних _ издања у Југославији, пробаћемо да разјаснимо шта је то шпекулација у филателији.

Сваку серију поштанских марака можемо сматрати шпекулативном у филателији ако: - није продавана на поштанским шалтерима или