Филателиста

6

ја марке од 50 пара 1 штампања зупчање 9 1/2 : 12 и марке од 10 пара тзв. "ратног" ТУ штампања зупчања 12). Тарифа од 60 пара за препоручено писмо прве стопе тежине (до 16 грама) за мађарску територију у оквиру Аустроугарске је била одговарајућа од 19. јуна 1875. годие, када је такса за ово подручје за обично писмо смањена са 25 на 20 пара, такса за препоруку остала је 40 пара (укупно 60 пара).

Ово писмо је упућено 30. јуна 1876. године (дринска војска је формирала логор у Босни 22.-23. јуна), преко официра за пошту, који га је завео у регистар под бројем ЕК-1035 и наплатио поштанску таксу од 60 пара у готовом, од пошиљаоца Милоша Јовановића, који у писму тражи заосталу плату од школског одбора српске цркве из Сомбора, одакле је као учитељ послат са добровољцима, Србима из Сомбора. У саставу дринске војске упућен је у првим данима офанзиве у Босну. Писмо је војни курир из Београда франкирао и преко поште послао за Сомбор (тада у саставу Угарске). Марке су жигосана на београдској пошти једнокружним жигом Београд (ћирилицом) Ве!гтаде (латиница - на француском), 21. јула по новом календару, јер су писма за иностранство обавезно жигосана на овакав начин. Писмо је са бројем препоруке 1359 жиг гесоот уоквирен) упућено за Сомбор (пошта је адресу на писму уписала латиницом јер је за иностранство таква манипулација била правило). Писмо је примљено у Сомборској пошти 22. јула, а 23. јула (11. јула по старом календару - рукописна ознака у унутрашњости писма) примљено је у црквеној општини. По старом календару писмо је из Босне запаковано, са евентуалним осталим пошиљкама и војним куриром путовало од 30. јуна (13. јула по новом календару) 9 дана до Београда. Од Београда поштом до Сомбора путовало је један дан

и дан касније је уручено примаоцу. Ово је за сада једино познато писмо путовало из привремено заузете српске

војне територије у Босни из српског војног логора, са јасним доказом провизорне војно-поштанске организације и то за иностранство, па представља куриозитет у оквиру поштанске историје Србије и Босне као и претечу српске војне поште.

Архивска грађа и литература:

Поштанска историја Кнежевине Србије, Др В. Кардош; Устанак у Босни, Екмезић;

Босански устанак 1875-78., Чубриловић;

Вјесник војног музеја број 15;

Војна енциклопедија;

Дипломатска историја Србије, Ј. Ристић;

Осврт на операције у рату 1876., Опачић, Енциклопедаја СХС;

(Основи српске стратегије, ген. Љ. Марић.