Филателиста

офанзиву). Срби из Воводине и Славоније су регрутовани преко православних цркава на тим територијама и тајно су слани у Србију да би се прикључили српској војспи, али су им породице остале у Угарској. Писмени људи, нарочито учитељи су имали војно-бирократску улогу, били су вође пута, писари и слично. Били су плаћени од матичних црквено-православних општина. Мако су учествовали у рату, нису били војници ни добровољци. Неки од њих су после овог рата остали у Србији јер им је повратак у Угарску био отежан.

Историјско-поштанска подлога

Већина војних послова била је у Србији у надлештву других министарстава укључујући и поштански саобраћај. У току самог рата многе су војне делатности законски решаване, на брзину по потреби службе. 24. септембра 1876. године поштански саобраћај у војсци прелази у надлештво министарства војног (регулисано у 19 тачака), установљавају се прве војне поште, а војна лица се ослобађају плаћања поштарине. Међутим, пошта је морала фукционисати и у прва три месеца рата. Службена војна преписка је уобичајено слата куририма. Иако без дотадашњег искуства, војним лицима је морала бити омогућена комуникација са породицама на читавој територији Србије па и са иностранством, са којим је од 1869. године, а посебно од 19. јуна 1875. организован цивилни поштански саобраћај у оквиру конвенције Светског поштанског савеза.

У почетку ратних операција 1876. године и продора српских јединица у Босну, уведен је специфичан вид војно-поштанског сервиса, нека врста претече организованих војних пошта. Задужен је један оперативни официр тзв. "официр за пошту" са следећим поступком: од свих војних лица на одређеној територији, углавном око линије фронта, прикуљао је пошту, наплаћивао одговарајућу поштарину у оквиру цивилног поштанског тарифног система и уписивао је у војни регистар (поштанску књигу), исти регистарски број је уписивао и на одговарајућу поштанску пошиљку (писмо од војника). Пакет са поштом, регистром и благајном је слат по војном куриру у врховну команду у Београд, одакле су поштанске пошиљке, исправно франкиране наплаћеним новцем од војника, а према војном регистру, упућиване цивилном поштом (београдском) до одредишта.

Поштански доказ функционисања спрске војне поште у Босни

Пре извесног времена као доказ овог војног правила пронађено је једно препоручено писмо (видети насловну страну) упућено: "Славном школском одбору" српске црквене општине у Сомбору из ЛОГОРА ДРИНСКЕ ВОЈСКЕ У БОСНИ, преко београдске поште, исправно франкирано са 60 пара (неубичајена комбинаци-