Филателиста

12

Др Јован Величковић

ПОНОВО 0 ПОЧЕТКУ РАДА ПОШТЕ У БЕОГРАДУ 1840. ГОДИНЕ

У "Филателији" број ! од августа 1991. године. до данас јединог изашлог броја часописа Савеза филателиста Југославије, позабавио сам се у чланку "Нова сазнања о претфилателистичком периоду у Србији" датумом отварања поште у Београду и начином отпреме писама у периоду 1840/1843. године. Суштина чланка састојала се у закључку да је јавна пошта прорадила у Србији пре 25. маја 1840. а да су писма пре отпрема нумерисана не према редоследу пријема у пошти него према редоследу експедиције у појединим правцима. Изгледа да се мало њих који се занимају овом облашћу удубило у рад, тако да данас још увек наилазимо на недовољно разумевање збивања у том периоду, као и на нетачне и произвољне интерпретације догађаја у недавно изашлим публикацијама. По прегледу објављене грађе о овом питању, увидом у постојећа документа као и ваљаном оценом сачуваних објеката/писама из тог периода резимираћу још једанлут сазнања до којих сам дошао.

Србија је 10. децембра 1838. године добила Устав према коме су власт делили Кнез (Милош Обреновић) и Совјет од 17 чланова. Установљено је шест попечитељстава - министарстава и то Иносраних дела (при Кнежевој Канцеларији), Унутрашњих дела (ПВД). Правосуђа, Просвете и црквених дела, Финансија и Војске; Кнежевина је подељена на 17 нахија, на чијем су челу начелничества, а Београд има Градску управу. Незадовољан Уставом, Милош абдицира фебруара 1839. године, и напушта Србију, кнежевску функцију обавља Намесништво, а новоименовани Кнез Михајло Обреновић преузима своју функцију почетком 1840. године. тек по пристанку Порте на његов избор. Михајло остаје на власти до 1842. године, када на његово место долази Александар Карађорђевић (лит 1). На самом почетку 1840. године још нема организоване јавне поштанске службе али при Кнежевој канцеларији постоји курирска служба која преко гласника-татара, користећи мензулане, успутне станице на појединим путним правцима за прихват курира и замену коња. преноси званичне поруке и писма по земљи. Кореспонденција са иностранством је у надлежности Кнежеве канцеларије а приватна писма стихијски преносе трговци-путници, гласници а вероватно и узгред и поједини татари.

Октобра 1839. године Совјет покреће иницијативу за организовање јавне поштанске службе. У прво време постекспедицију обавља Канцеларија совјета. Међутим већ 20. јануара 1840. ПВД се обраћа Совјету са захтевом да се надлежност над постекспедицијом према Уставу који је на снази пренесе на ПВД, "јер отправљање свих званичних писама по унутрашњости није ништа друго до пошта а да при Књажевској канцеларији остане инострана експедиција заједно са татарима Kao курирство". Совјет обавештава 23. јануара ПВД да ће сва експедиција бити

.