Филателиста

предата ПВД чим се пошта устроји.

Ускоро после ове преписке тако је и поступљено: јавна пошта је према пројекту највероватније отворена на Ђурђевдан 6. маја, јер већ следећег 7. маја 1540 ПВД обавештава органе власти, Совјет, попечитељства, Начелништво и Управу града, да је "експедиција главна, која се до скора налазила при Књажевској канцеларији, премештена у ПВД, те се Совјет позива да сву пошту за унутрашњост доставља експедицији тога попечитељства". Ради обавештавања других установа а и грађанства ИВД расписом број 2226 од 8. маја обавештава друга министарства, Начелничество и Управу града, а преко њих и све грађане, "да ће одавде из Београда пошта од сада два пута у недељу дана за внутреност полазити и то средом и суботом управо у подне, на којој ће се пошти и приватна писма примати" (подвукао ЈВ.). Од Управе града се у овом акту тражи да о овоме "цело обшчество вароши оведоми", односно да обавести сво становништво о новој локацији поште и о могућности предаје приватних писама. 10-15 дана после овог обавештења цела Државна управа прелази у Крагујевац, међутим пошта која функционише у ПВД остаје у Београду, и према акту ПВД од 25. маја 1840. године "према определенију поште, која овде у Београду постоји, она ће остати у згради на Кале-мејдану, у којој се правитељна мензулана наоди, где ће се од данас и сва писма за внутреност Сербие примати (Лит 2 и 3). О премештању поште на Калемејдан обавештавају се истовремено и актом и страни конзули у Београду (лит 4). Долис ПВД од 25. маја (субота) логично стиже и заводи се у Управи града 27. маја (у понедељак), и са тим датумом га преузимају и Новине Српске и објављују у првом следећем броју, у суботу 1. јуна (слика 1). Сви досадашњи аутори су по моме мишљењу садржај ове новинске вести погрешно интерпретирали, узимајући за датум отварања јавне поштанске службе 27. мај 1840. године (понедељак), или и произвољно 25. мај, а на основу чињеница да се тога дана у Београду и у Србији први пут користи и поштански жиг - свима познат Београд у оквиру. Термин "отворена је пошта" у новинском извештају односи се очигледно на неки ранији датум, који није специфициран.

Резимирајући, пошта се прво налазила у Канцеларији Совјета, затим у канцеларији ПВД, затим од 25. маја у мензулани на Калемејдану и коначно је пошта премештена у зграду преко пута Саборне цркве, тзв. Ичкову кућу. Из прегледаних архивских материјала јасно се види да је пошта примала за експедицију приватна писма и пре 25. маја, и то неоспорно већ 8/10 маја, тако да у распису од 25. маја приватна писма нису ни поменута јер се то подразумевало претходним расписом (лит 2. и 3.)

У прилог функционисању поштанске службе пре 25. маја говоре мени два позната писма експедована из Београда 22. маја која су приспела у Ужице 25. маја (слика 2). Поштанско руковање препознаје се по начину уписа "Но. 4 Београд 22. маја" на истом месту омота и истоветним рукописом поштара који налазимо и код свих писама од 25. маја са жигом Београд у оквиру. Познато ми је и писмо од 25.