Филателиста

66 UMESTO POGOVORA

Ka je pre četvrt veka (1977.) u Filatelisti objavljen prvi rad Vojina Višackog »žigovi poštansko-uputničke službe Srbije“ videlo se da je srpska filatelija, posle dužeg vremena, dobila značajnog istraživača i autora čiji će radovi, kako će se kasnije ispostaviti, dugi niz godina ispunjavati stranice naše stručne periodike i literature.

Sve do čega je dolazio u svom istraživanju poštanske istorije Višacki je pedantno beležio pretvarajući na taj način svoje »kartice« u gra?u neprocenjive vrednosti za izučavanje poštanskog saobraćaja na našem tlu, od najranijih početaka do danas. U tome poslu bio je otvoren ne samo prema svojim prijateljima, već i drugima kojima su rezultati njegovog rada mogli biti od koristi. Naša stvarnost je, da tu širinu neki autori nisu znali ceniti i to pokazati korektnim navo?enjem izvora u bibliografijama svojih radova.

Radovi koje je ostavio iza sebe, kada bi bili sabrani, ispunili bi gotovo kompletnu višetomnu istoriju poštanskog saobraćaja na tlu današnje Jugoslavije ito u onom njenom aspektu koji je presudan za razumevanje poštanske istorije - za najveći broj područja filatelije, a naročito za stvaranje zbirki poštanske istorije. Zavidan opseg znanja kojim je raspolagao, Višacki je koristio u pristupu i obradi arhivskog materijala, katkad prožet i mnogim istorijskim kontraverzama. Verodostojan, dosledan i precizan u tumačenju, sa stilom pisanja koji nije lepršav, ali sa konciznom misli i jednostavnom rečenicom, Višacki uspeva da zainteresuje čitaoca provodeći ga kroz lavirinte filatelije tražeći istovremeno i izlaze i razjašnjenja. Za njega poštanski žigovi (ili rukopisne oznake dok ovi nisu bili uvedeni) predstavljaju ključ za razumevanje istorijskog u poštanskom saobraćaju. žigovi su zapravo trag kojim valja pažljivo ići da bi se stiglo do cilja. Njegov postupak rekonstruktivnog crtanja (kada žig nije pronalazio u zadovoljavajućem kvalitetu u originalnom materijalu ili u radovima prethodnika već u fragmentima ili lošim originalnim otiscima) upućuje na strogo shvatanje dokumentarnog značaja. Kada ni to nije bilo moguće, jednostavno je davao njihove prikaze onako kako ih je video, sa svim oštećenjima, zbog fizičke dotrajalosti, nedostatka boje ili slabog mehaničkog pritiska prilikom otiskivanja. Pri tome izbegavao je svako ulepšavanje i unošenje elemenata koji bi bili zasnovani na pretpostavkama. Fotokopija – kada mu je nedostupan original postaje dragocena jer je cilj zabeležiti, uoprediti i izvesti zaključak. Radio je to gotovo sa naučničkom strogošću. Objašnjenje upotrebe žigova i njihovo stavljanje u odgovarajući društveno-istorijski kontekst često su zahtevali crtanje specifičnih poštansko-ištorijskih karata - sa poštanskim, vojnim ili civilnim toponimima. U tome je pokazivao preciznost profesionalnog kartografla.

Svaki dokumenat Višacki proučava i beleži metodološki dosledno iz čega nastaje jezgrovit ı nerasplinut rukopis. Objavio je mnoštvo radova koji sežu u našu najraniju poštansko-istorijsku prošlost. Bogatu bibliografiju radova dr Višackog dopunila je nedavno štampana knjiga »Vojna pošta i sanitet Vojne granice 1496-1871« kao prva u ediciji biblioteke Saveza filatelista Srbije. Za ovu knjigu, na Svetskoj filatelističkoj izložbi u Briselu 2001. godine, pripala mu je velika pozlaćena medalja.

Smrt je dr Višackog prekinula u naponu intezivnog rada kojim kao da je želeo da da završnu reč svom pisanom delu. Upravo je stigao da preda novi autorskirad »Lokacije nemačkih vojnih pošta na Balkanu u Drugom svetskom ratu« - za prvi tematski broj časopisa »Pilatelista«. Tražeći dugo izdavača svom kapitalnom radu »Pošta i cenzure u oslobodilačkom ratu i revoluciji 1941-1945.« (na kojem je, prema sopstvenom kazivanju radio petnaestak godina) pokazao je neskriveno zadovoljstvo kada je Savez filatelista Srbije odlučio da ovu knjigu uvrsti u svoj izdavački plan. Očekuje se da će knjiga izaci iz štampe do kraja ove godine.

U Beogradu, 11. marta 2002 godine. Vojislav BEGOVIC