Филателиста

a aZ—mmImDm–SII–I o ISoe=oqK—”0 ZZ TZTŽ3Z>][—mm—=—zo—wm>—> o nJimiZZmm=mip:giiizmz0p—r: Ir 9

Način i visina obračuna usluge, sad:žaj i opis te usluge, naplata poštarine i usluge, forma takvih činidbi (pismena ili usmena), vođenje internih evidencija (poštanskih i finansijskih) u konzularnim ustanovama o pismima i drugim pošiljkama u odlasku i povratku, su takva pitanja. Sve to u vreme kada je matična poštanska administracija u Austriji već naveliko raspolagala preciznim procedurama i papirima u poštanskoj manipulaciji. Danas je teško prihvatiti da tako malo znamo o svemu tome, a to znači da ne znamo precizno sadržaj odnosno elemente usluge "konzulove pošte”, pojedinačne stavke i cene i ukupnu cenu usluge.

Usluga se morala sastojati od preuzimanja pošiljke na određenom mestu, putovanja kurira na određenoj relaciji i pravcu do granice, prelaska granice, korišćenja skele (ako su u pitanju severni prelazi), prolaza kroz karantin (uz zadržavanje i dezinfekciju), dopreme pošte do austrijske poštanske kancelarije, predaje pošte na otpremu krajnjem primaocu uz polaganje novca za poštarinu prema austrijskim zvaničnim tarifama. Svaka od ovih operacija osim dezinfekcije pošte, koja se izgleда nije naplaćivala, morala se uračunati u ukupnu cenu usluge. Koliko je ta usluga naplaćivana? Gde je to ostalo zapisano? Da li je i kakav papir dat pošiljaocu u vezi sa tim? Ostalo je zabeleženo da je kratko vreme dok je radila prava austrijska pošta u Mostaru 1851/52. godine, taksa za prenos pisma do Metkovića iznosila 6 krojcera. No o tom periodu smo već pokušali da iznesemo činjenice, dokumentaciju, svoj sud i dileme.

Pretpostavka je da je "konzulova pošta” ipak morala raditi sa nekakvim evidencijama i papirima. U zapisima l.Jukića iz Fojnice spominje se na jednom mestu kako su mu se izgubile neke knjige poslate iz Srbije konzulovim kurirom, pa moli Fra Grgu Martića da pogleda u Sarajevu u papire konzulata - “konzularne pošte” da bi se te knjige našle.

Na relaciji Sarajevo - Brod može se predpostaviti da je ta usluga bila skuplja, kako zbog razdaljine, tako i zbog komplikovanog dolaska do pošte u Slavonskom Brodu. Pisma otpremljena iz mesta bliža granici su verovatno zahtevala nižu cenu usluga.

U svemu tome čini nam se najčudnije da do danas na filatelističkom tržištu nije ponuđen nijedan dokumenat - obrazac - potvrda - priznanica ili nešto tome slično o preuzimanju pošiljki i naplati usluge. Možemo li predpostaviti da je postojao sistem pretplate u kome je korisnik iz BiH avansirao određeni iznos pa se po utvrđenoj periodici pravio nekakav obračun koji nije imao karakter poštanskog dokumenta ili je bio u pitanju neki drugi način obračuna i naplate. Pretpostavke i nagađanja oko toga su prisutni kao i kod tarifa Rajkovićeve privatne pošte nekoliko godina ranije.

Za trenutak, bez formalnih dokaza i dokumenata u vezi sa ovim delom procedura austrijske “konzularne pošte“ u BiH (prihvatu pošiljki, prenosu i predaji pograničnoj pošti u Austriji) zadržaćemo se na predpostavkama.

Kada već govorimo o nedostatku pravih dokaza i dokumenata o preuzimanju i prenosu pošte, pomenimo veoma mali broj pisama, novinskih omota i drugih