Филателиста

POLO

с e

– 7

Pismo iz Temišvara, frankirano prema važećoj tarifi sa 20 filira mađarskim markama, označeno žigom “CENZURIRANO U TEMISVARU“, upućeno 17. marta 1919. godine u Beč (Wien)

Kasnije, neko je zamislio da bi pismo bilo znatno vrednije ako bi se na njemu nešto popravilo, dodalo. Procenio je da za takve manipulacije ima i dovoljno mesta, pa je na slobodnom delu pisma prilepio mađarsku ekstremnu marku od 2 filira izdanja 1916. Tu marku je i žigosao mađarskim temišvarskim žigom. Računao je da je pismo time postalo lepše, atraktivnije i razume se, znatno skuplje. Nije bio svestan (da li?) da je ovakvim postupkom od dobrog, poštanski i filatelistički ispravnog pisma napravio samo jedan loš i bezvredan falsifikat.

Evo šta sve na ovom pismu - falsifikatu nije u redu:

MI Mađarskoj ekspresnoj marki iz 1916. godine istekla je važnost 31. decembra 1917. godine,

М Tarifa za ekspresno rukovanje na teritoriji Banata i Bačke u to vreme iznosila je 60 filira, a ne 2 filira koliko je nominalna vrednost ove ekstremne marke,

М Žig kojim je ekspresna marka poništena razlikuje se od žiga kojim su poništene franko marke na pismu. Na tom žigu docrtana je mađarska kruna sv. Stefana i io nespretno, ne na sredini žiga, već više udesno. – datum na tom žigu je prepravljen.